Prorok br.10 - Glas istine, Božja proročica govori u današnje vreme

Glas istine,

Božja proročica govori u današnje vreme

Ono temeljno u našem vremenu

za razmišljanje i samospoznaju

Glas srca, večna istina, večni zakon Božji,
dat od proročice Božje za naše vreme

Januar 98

Vanredno izdanje Christusstaat international-Br.10

Mladi i prorok

Mladić:

Dobar dan...

Halo...

Izvini, ali kad pomislim na to da naš razgovor treba da bude zabeležen kao temelj za jedan mali časopis, uopšte mi ne pada na pamet kako da te oslovim. Kada mi mladi govorimo o tebi ili s tobom, zovemo te jednostavno "Gabrie-la" ili "Gabi".

Ti nam uvek kažeš da si naša sestra, tako i govoriš sa nama. Ali, ustvari, po godinama bi nam mogla biti majka. Od Hrista i od tebe znamo da smo svi mi gledano iz Duha - braća i sestre. To smo već shvatili. U našim porodicama, na različitim susretima ili u prahršćanskim preduzećima svi smo "na ti". I kad radimo na nečemu zajedno ili sa nekim razgovaramo telefonom, onda je više ili manje svejedno koliko ko ima godina. On je onda Rene ili Valter, ili je ona Uli ili Gabi -jedan ili jedna, koji ili koja je sam po sebi za nas , kao što smo i mi za njega ili nju. Ali u javnosti, kako da te oslovim - kao "poštovanu proročicu" ili
"dragu proročicu" i l i kao "Gabriela" i l i "Gabi"?

Prorok:

Zašto tako komplikovano? Ti znaš iz mnogih naših razgovora da prorok nije neka titula, nego naziv za onoga koji ljude opominje. Prorok, koji je Božji instrument, mora da izgovori ono Što Bog želi da kaže, a to ljudima nije uvek prijatno.

Do sada nisam nikada stekla utisak da me vi mladi doživljavate kao nekoga ko opominje, i s moje strane mi smo se uvek susretali kao braća i sestre, iako je, kao što si već nagovestio, razlika u godinama prilična od 18. do 64. godine života. Ostane li srce mlado jer je duša postala svetla, dakle, prožeta svctlom Božjim, tada starost skoro da ne igra nikakvu ulogu. Duhovna svest ostaje aktivna i saopštava nam uvek ponovo da duhovno telo, svetla duša, ne može oslareti jer je Duh Božji večni život, a sa tim i večna mladost. Budući da je Bog, nebeski Otae, Otae svih ljudi, mi smo u Njegovom Duhu svi braća i sestre. Dakle, budimo jednostavni, kakav je i Duh Božji: ti i svi vi mladi recite mi jednostavno "Gabriela" ili "Gabi".

Mladić:

Smatram da je tako dobro. Hvala. Ilteo sam da ti postavim posebna i eventualno škakljiva pitanja. Smem li to?

Prorok:

Samo napred! To je uredu, samo bez stida i suzdržavanja. Moraću se, dakle, na sve pripremiti.

Mladić:

Živimo u svetu s kojim upravo mi mladi često ne izlazimo na kraj. Svako od nas ko traži etičke i moralne vrednosti, mora prepoznati da ih skoro više ne može pro-naći. Gde je još ono istinsko i pravo? Sve, ali baš sve je šematizovano i pre nego što očekujemo postajemo, ili smo već poslali, oponašatclji, koji se u mnogim područji-ma života prilagodavaju ili dozvoljavaju da ih prilagode.

Ako jedan mladi čovek pokušava živeti individualno, po svom ubeđenju i merilu vrednosti, tada biva žigosan kao autsajder i uskoro više nema prijatelja. Prijatelji su ipak potrebni, a želimo imati i uzore. Dobro, ja imam prijatelje, ali poznajem mnoge koji kažu da je teško steći prave prijatelje.

Gabi, ti si nam rekla: "Pokušajte da se ne orijentišete na ljude nego uvek ponovo dopustile da se u vašem unutarnjem pojavi slika Isusa iz Nazareta, šta je On učio i kako je živeo. Projektujte Njegovo učenje i Njegov život u sadašnjost, jer to je merilo vrednosti za sva vremena i za svu večnost."

Gabriela, i ti si čovek i znaš da često nije lako uzeti Isusa iz Nazareta kao merilo za tok našeg današnjeg života. Ponekad sebi predstavim kako bi izgledao život i ponašanje Isusa iz Nazareta kad bi On danas živeo medu nama, npr. kao mladić. Gabriela, želim da ti sada postavim sledeće pitanje: Kada bi ti sada imala kao mi, otprilike 20 godina -kako bi izgledao tvoj život?

Prorok:

Moram da se malo vratim u prošlost. Kad mi je bilo otprilike 16-20 godina, naša zemlja je još uvek trpela posledice drugog svetskog rata. Mnogo toga je bi-lo bombardovano. U gradovima je još vladao haos, pa ipak je tu i tamo počela obnova. Većina ljudi je imala malo nov-ca, a to što su pojedine porodice posedovale trebalo im je za lične potrebe. Nisu svi koji su uspešno završili školu mogli da idu u više škole, jer kao prvo, nije bilo prevoza, a kao drugo, novca. Na radiju je bilo samo nekoliko programa; nije svaka porodica imala svoj ra-dio-aparat. Nije bilo ni televizije ni kompjutera. Nije bilo niti diskoteka, niti javnih koncerata, ni svega onoga čime se mladi danas zabavljaju. Nije se razmišljalo o modnom trendu; oblačilo se ono što se imalo ili dobilo. Ali, i mi mladi smo imali ideale i predstave, koji ,međutim, nisu bili tako visoki i zahtevni kao što je to danas slučaj.

Kako je izgledao moj život sa 18, 20 godina?

Ja sam bila veoma spontana, vesela, radostan i sportski tip. Sa 10, 12 godina ni jedno drvo mi nije bilo previsoko da se ne bih popela na njega, ni jedna voda preduboka da nebih skočila u nju. Bavila sam se svim vrstama sporta koji su tada postojali. Bilo da je to rukomet, trčanje na duge i kratke staze, gimnastika na gredi ili obručima - sve tada uobičajene vrste sporta bile su deo moga života. Moja živahnost i životna radost kao i telesna snaga i dinamika pronašle su u tome odgovarajući način izražavanja. Uvek sam imala puno prijatelja, ali i puno želja; npr. želela sam, kad odra-stem, svoj dom i svoju porodicu. Verovao to ili ne, mladoj osobi kao ja nije ni u snu padao na pamet auto ili motor, kao što to vi danas imate. Moja najveća želja je bila novi bicikl, jer sam vozila dobro očuvani bicikl mog oca. Taj je, kao i svi muški bicikli, imao srednju prečku koja je za mene bila previsoka i preko koje nisam tako brzo mogla prebaciti desnu nogu. Dakle, vozila sam držeći se ukoso na biciklu, provukavši desnu nogu ispod rama da bih gazila pedalu. Sve dok nisam mogla držati ravnotežu, moja kolena su bila češće ozleđena nego bicikl, na kome su ne-sreće također ostavljale tragove. Moj otac nije bio naročito radostan zbog toga i mislio je da treba da uzmem bicikl moje majke. No, to je bio prastari primerak čije sedište nisam mogla dohvatiti. Kasnije od školarine kupila sam bicikl kojim sam se veoma ponosila.

Sa 17,18 godina došlo je doba kada su se posećivali plesni lokali. Tada još nije bilo plesnih tečajeva; plesni koraci su se gledanjem učili od starijih. Takođe i karneval je za nas mlade bio dobrodošla prilika da se upoznaju prijatelji sa kojima smo onda išli na ples - što je također značilo da smo sebi šili haljine za ples, tzv. "koktel-haljine".

Kao što znaš, odrasla sam u jednom malom gradu, u kome je sve moralo da bude moralno i pristojno. Prijateljstva s momcima ostala su puno puta samo prijateljstva. Ona se nisu pretvarala u seksualnu vezu - bar ne kod mene, jer sam bila nestašna devojka koja se manje predavala romantičnim sanjarenjima ili nekakvim osećajima - nego se bavila sportom, uključujući plivanje. No, vole-la sam i drugarstva. Posmatram li vaš današnji život i prebacim li ga u ono vreme kad sam imala 16-20 godina, i odvagnem li danas svoj tadašnji emotivni život, onda je više nego verovatno da bih i ja išla u disko-klubove, na javne koncerte i sve drugo što bi se nudilo.

Naprotiv, ako prenesem moje današnje duhovno znanje u moje tadašnje vreme između 18 i 20 godina, tada dolazi tip mlade devojke Gabriele koja bi sve odvagnula i odmerila i ne bi se orjentisala prema masi. Moj urođeni nagon za slobodom i ljubav prema istini pridoneli bi unutarnjoj samostalnosti i istinskom samopouzdanju i verovatno bi mi pomogli da rano steknem određenu nezavisnost. Takođe, i kasnije u mom braku i porodici bih sasvim dru-gačije živela nego katolkinja Gabi, koja nije imala pojma o najfinijim zakonitostima Božjim koje upravo brak i porodica čine vrednim.

Budući da sam u odnosu na unutarnji život, dakle na duhovne vrednosti i zakone, bila neznalica, mnogo toga sam pogrešno uradila, s mojim prijateljima i kasnije u braku i porodici. Da sam tada znala o božanskim zakonitostima koje danas poznajem, ne bih ni u kom slučaju postala oponašatelj kao što je to bila u nekom pogledu Gabriela, mlada devojka, jer drugačije nije znala. Upravo oponašanje me je često izbacivalo iz kolo-tečine i izazivalo mnoge svađe, nezadovoljstva i sukobe. Kao mlad čovek s duhovnim znanjem nikad se ne bih vezala, pogotovo ne na jednog čovc-ka, niti na vlastitoga partnera. Ne bih ga koristila za svoje vlastite svrhe. Moje težnje i nastojanja bi bila, da u odnosu budem partner jednake vrednosti koji sa svojim životnim pratiocem može razgovarati o svemu. I svojoj deci bih ostavila slobodu i ne bih ih za sebe vezala; trudila bih se da ih vodim a ne odgajam kako je tada bilo uobičajeno.

Ja sam tip vage koji je veoma druželjubiv. Tako, kad bih danas bila mlada, imala bih prijatelje, ali ne bih negovala površna prijateljstva, iz interesa, spoljnje "zajedništvo".

U svim situacijama bila mi je već tada važna vernost. Vernost je suprotnost od navezanosti. Biti veran znači, biti slobodan. Biti veran je i danas sloboda koja mi daje mogućnost da govorim o svemu, ako ne direktno, ono indirektno sa partnerom u razgovoru, i zavisno o tome koliko je on spreman da primi, koliko može da podnese i proraditi u sebi.

Mladić:

Gabriela, kad si govorila o svojoj mladosti, osećao sam ozbiljnost u srcu. Teško se uživeti u vreme tvoje mladosti posle drugog svetskog rata jer takvo vreme nisam doživeo. Uviđam: ko nije učestvovao ne može ni razumeti čoveka koji je proživeo ratno ili posleratno

vreme. Ovde razumem učenje Hrista Božjeg da ko nema iskustva ili svet pro-grama za situacije ili stvari, ne može ni drugoga razumeti u tim tačkama.

Morao sam da se nasmejem kako si živahno pričala o svojoj mladosti, o svojim pustolovinama sa biciklom, penjanju na drveće i kako si opisala svoj sportski mladalački život sve do, iskrenog priznanja da si svojim katolički obeleženim neznanjem o duhov-no-božanskim zakonitostima često puno toga pogrešno uradila. Sada mi je jasno zašto se tako dobro možeš uživeti u nas, mlade današnjega vremena: Ti si pomoću sadašnjega božanskog znanja, božanske mudrosti, osvetlila svoju mla-dost da bi nas, današnje mlade, mogla bolje razumeti. Tako možeš iz ovoga znanja - odnosno mudrosti - biti od po-moći nama mladima u mnogim situacijama. Za tvoj savet i pomoć vrlo smo ti zahvalni.

Prorok:

Ja sam rado tu za svoju mladu braću i sestre. Mogu vam, doduše, ponuditi poneki savet ili pomoć - no, da li ćete ih prihvatiti, to prepuštam svakome od vas. Pre svega činiti, ostvariti, dakle sprovesti u stvarnost, to mora svako sam. To vredi za svakoga, bio rnlad ili star, na osnovi zakona slobodne volje.

Mladić:

Sa duge liste pitanja koju sam doneo sa sobom smem li da ti postavim nekoliko sledećih.

Ako se božanskom mudrošću što je u tebi otvorena uživiš u svoju mladost: Šta bi radila nakon posla? Koje interese bi imala? Kako bi kao mlađ čovek pokušala da promeniš svet?

Prorok:

Uz vaše prvo pitanje: Šta bi dakle kao mlad čovek radila nakon posla?

U moje vreme nije bilo tako puno slobodnog vremena. Radilo se ustvari uvek do 18.00 ili 18.30, subotom obično do 14.00 ili 15.00 časova. Ti me, međutim, pitaš kako bih postupila kada bih danas bila mlada kao ti i imala duhovno znanje.

Meni bi bilo važno da nakon radnoga dana napravim bilans mog dana i odvagnem samu sebe na vagi osećaja: Šta je danas bilo koliko toliko dobro, šta manje dobro, a šta možda nedolično? Sva tri aspekta - dobro, manje dobro i nedolično - pustila bih da mi prođu pred očima. Dobrom bi se veselila i to bih potvrđivanjem učvrstila u svojoj svesti. Ono što nije dobro bih bliže pogledala i upitala se: Šta to leži u mojoj podsve-sti što mojoj svesti - dakle meni - uvek ponovo podvaljuje? Jer, moraš znati da se pođsvest može uporediti s ubicom koji stalno vreba kako bi uvek iznova "ubio", dakle uništio, naše dobre name-re u budnoj svesti i s tim u vezi povukao nas u loše. Nedoličnom bih se suprotstavila sa svim snagama koje mi stoje na raspolaganju, pre svega snagom HristaBožjeg, dakle, sledila bih trag do korena, da bih ga iščupala pomoću Duha

Hristovog. Upravo to nedolično nas može navesti na dela koja mi u svojoj svesti uopšte nećemo. Nedolično je dakle divovski ubica, koji stalno vreba da ubije nage dobre namere, a da naš razvoj usmeri u negativno.

Uz pomoć Hrista Božjeg zaključila bih, dakle, svoj dan i išla putem što nam je pokazao Isus iz Nazareta: Prepoznaj svoje grehe, pokaj se i očisti i više ih ne čini. To da ih više ne činimo je odlučujuće. Za to nam je potrebna određena snage kako bismo božanske zakonitosti držali u svojoj svesti, jer ubica podsvest, u kojem su ono loše i nedo-lično još nastanjeni i živi, pokušava uvek uloviti našu svest, dakle podstaknuti nas na ponavljanje starih poroka, onoga lošeg što pritiska našu dušu, naše istinsko biće. Tako kao što bih to sa današnjeg stanovišta radila u svojoj mladosti, tako radim i sada u starosti: Svakoga dana zaključujem svoj dan.

Mladić:

Da li bi toga ubicu - podsvest mogli nazvati "napasnikom"?

Prorok:

Sasvim si u pravu. Ustvari se to ova-ko odvija:

Naše nezakonitosti koje nismo prevladali, kao i naše pozitivno su pohranjeni u podsvesti. Najpre podsvest, iz našeg pohranjenog, uvek iznova daje impulse svesti da misli isto ili slično, budući da negativno, koje većinom prevladava u podsvesti, gladuje za daljnjom negativnom energijom. "Napasnik", negativno u podsvesti, dakle uvek ponovo dodiruje svest da bi je potaknuo na istovrsno nezakonsko mišljenje. Postupi li čovek, odgovarajuće tome, tada svest pridodaje daljnje negativne energetske potencijale u podsvest onome što je ta-mo već prisutno. Uspe li "napasniku" uvek ponovo potaknuti svest na nezakonska dela, podsvest se tako sve više puni s tim energijama. Ukoliko se one ne razgrade, jednoga će dana podsvest na tom području biti ispunjena tim uplivima.

Podlegne li čovek dakle stalnoj "napasti" - nezakonskim impulsima iz svoje podsvesti -pokorava li im se upravo tako, on hrani ovaj grešni kompleks energije, oživljava ga i izgrađuje dok ovaj ne postane sve jači. Ako se na kraju, u tom području podsvest ispuni, on-da ona postaje vlastodržac a time i pokretač, lb znači, podsvest ima vlast nad svešću i određuje da čovek čini ovo ili ono -ona vlada čovekom. Ovaj je sada prognan i - zbog tih grešnih obeležja - nije više gospodar samoga sebe.

Mogli bismo takođe reći: podsvest je sada autonomna - čovek izvodi ono što je dugo vremena unosio u podsvest.

Donese li čovek u pogledu te posebne slabosti, u vezi te grešne sklonosti neku dobru odluku, tada se ona najpre nalazi u budnoj svesti. Ali, budući da je budna svest razvlaštena, jedva da može nešto učiniti protiv pohranjenog u podsvesti koja je postala premoćna. Razmišljanja i prigovori iz svesti nisu delotvorni -čovek ne može održati svoje

pozitivne namere da čini ono što je dobro. "Ubica" podsvest sprečava korak u pozitivnome smeru, on "ubija" ono dobro što čovek preduzima -čovek ne izvršava više svoju dobru nameru.

Svesni zaključak dana služi između ostalog tome da se analizira prepoznato negativno, pa i ono što je u podsvesti aktivno, dakle da se pronađe koren, da se otkloni i više ne ponavlja, pre nego što se podsvest napuni. Ono dobro, pozitivno, moramo sebi uvek ponovno zadavati, sve dok naš pozitivni program, npr. jedna zapovest Božja, ne upali.

Vratimo se tvojim pitanjima: Što bih danas, kao mlad čovek, još radila?

Ostvarila bih sve što mi leži na srcu, npr. slikanje, plivanje, sport, tenis ili druge vrste sportova koji danas postoje. Naročito oni kod kojih nisam ovisna o drugima, npr. nikakav profesionalni sport za postizanje takmičarskih rezultata da bih time zarađivala novac. Kao prvo, profesionalni sport bi bio prezahtevan za moj osećajni život, kao drugo bila bih ovisna o treneru, također o ljudima koji plaćaju moje sate treniranja i od publike koja bi me trebala posticati da postižem još bolje rezultate.

Negovala bih i svoj krug prijatelja tako da se susrećem s njima kako bi zajednički nešto preduzeli ili razgovara

li. Ako bih se upustila u bliže prijateljstvo, nastojala bih posmatrati sve iz perspektive svoje visoko cenjene slobode; dakle, da se nikad ne vezujem za želje - bilo da su to i seksualne želje svoje, ili želje drugih. Moja sloboda bila bi mi ono najviše, iz čega sledi da i svome bližnjem ostavljam slobodu, ne prisiljavam ga ni na šta, niti našta nagovaram, čak i onda kada bi me seksualne želje na to terale. Imala bih želju da razjasnim otkud dolazi taj nagon, dakle da istražim šta je uzrok mojih nagonskih želja.

Osim toga, ja sam bila i jesam mu-zički tip. Naučila bih jedan instrument koji odgovara mojim talentima. Za vreme ratnih godina, dok sam još bila dete, učila sam dijatonički instrument. Bu-dući da je bio polovan, morao se uvek iznova popravljati i doterivati. S vremenom nismo više dobijali rezervne delove i morala sam odustati od daljnjeg uče-nja. Kasnije, kao mlada žena, počela sam da vežbam klavir. Tada je došao proročki poziv. Ponovo sam prekinula vezbanje. U dobi od otprilike 50 godina nisam odustala od muzike; iznova sam vežbala. I danas još ponekad sviram klavir, naravno samo za kućnu upotrebu. Rado posećujem i harmonične koncerte. Vidiš, muzici nisu postavljene starosne granice.

Pitaš me da li bih kao mlad čovek s današnjim duhovnim znanjem pokušala promeniti svet.

Zašto da ne! Ja ne bih išla na ulicu i protestovala, niti bih se zato naročito opremila kako bih ljudima oko sebe uterala strah u kosti. Moja težnja bi bila najpre da promenim samu sebe, i raščistim šta stvarno želim i da li moj životni cilj može biti postizanje boljeg, duhovno suverenog i otvorenog društva. Ne bih se predavala utopijskim predstavama, nego bih sebi postavila jasne i životno bliske etičko-moralne ciljeve, koje bih se onda trudila i postići. Znaš, dragi Martine, ko u malome kod sebe počne ostvarivati više etičke ciljeve, ko se sam menja, a ne želi samo druge menjati, taj postaje dobar uzor i s vremenom privlači one ljude koji žele isto ili slično. Da li se oni onda drže toga što su sebi zadali, na to ti ne možeš uticati. Ali, medu njima če uvek biti ljudi koji će postupati slično kao i ti i tako će pronaći vrednosti koje jedno moralno orijentisano društvo čine sposobnim za život i trajno vrednim.

Mladić:

Gabi, što bi ti uradila ako te neko "pravi budalom", ili ti češće dolazi neki kupac koji te zove na kafu, ali ti pri-mećuješ da ima nešto sasvim drugo na pameti? Pa ne mogu ga uvek neljubazno odbijati. Kako bi se ti ponašala? I šta tu savetuje božanska mudrost?

Prorok:

Svojim izrazom "pravi budalom" misliš sigurno kad bi te neko glupo oslovio tj. gnjavio? čovek koji poseduje malo pameti i mudrosti prešao bi preko ovih "pokušaja" ili bi jasno rekao što misli o tome. Moramo se učiti da prepoznamo da svaki čovek ima drugačije stanje svesti, i da je svako - odgovarajuće svojim osećajima,osećanjima, mislima, rečima i delima, programirao i programira svoju svest i podsvest, svoje telo i svoju dušu. Programi svakoga čoveka su njegovo stanje svesti. U skladu s njim on predoseća, oseća, misli, govori i postupa. To znači da niko drugoga ne može sasvim razumeti jer svako od nas ima drugačije stanje svesti. Ako se u to uverimo, i ta spoznaja oživi u nama, tada ćemo se puno manje ljutiti ako nas ne-ko, kao što kažeš, pravi budalom ? Ti poznaješ i zakon odgovaranja: To što me kod drugoga uzbudi, isto ili slično no-sim ja u sebi.

Kažeš da te jedan kupac češće poziva na kafu, a ti osećaš da on misli na nešto sasvim drugo. Tvoja izjava "da ga ne možeš uvek neljubazno odbijati" je tačna. Jedan poziv se ne bi trebao odbiti bez važnih razloga. Kako bi bilo da toga kupca pozoveš na kafu i da mu istovremeno najaviš da ćeš povesti nekoliko prijatelja? Šta će onda kupac odlučiti, to moraš prepustiti njemu. Iz toga možeš onda izvući svoje zaključke.

Mladić:

Na mojoj cedulji je čitav niz pitanja. Pročitaću sada sledeće:

Za nas mlade postoje jaki trendovi mode: šarena kosa, piercing, starudije iz sedamdesetih i marke koje svako "mora"da ima. Šta bi ti radila? Da li bi ti hodala naokolo sa zelenom kosom, trapericama, i plato cipelama ili bi nosila belu, lepršavu odeću?

Prorok:

U svoj život osećaja kao mladog čoveka mogu dobro da se uživim. Ta-kođe i vaš svet osećaja mi nije stran.

Budući da se u svakoj situaciji treba spoznati slobodna volja, želim samo uopšteno da govorim o onome što preovladava kod današnje omladine, ne želim vas promeniti. To mora doći kod svakoga samo od sebe.

Kako bih se ponašala kao mlada devojka da su tada bile aktuelne današnje mogućnosti i trendovi mode i da mi je nedostajalo znanje o Božjim zakonitostima? Sigurno bih i ja bila oponašatelj, koji bi se slično ponašao kao mnogi današnji mladi, kako na kraju krajeva ne bih stajala po strani, bez prijatelja. "Piercingu" se sigurno ne bi podvrgnula jer bodenje i udaranje, pa bili to samo različiti ubodi u nos i obraze, oduvek su mi bili strani. Da tako trajno obeležim svoje telo nije mi nikada palo na pamet. Belu lepršavu odeću ne bih nosila i ne nosim je niti danas, jer ko se iz mase želi izdignuti odećom, hoće nešto da sakrije. On želi da se prikaže drugačijim nego što jeste, a kakav je - to želi sakriti sa svim mogućnostima i trikovima. Zato se oblači tako da odudara od mase.

Ni u kom slučaju ne želim podučavati vas mlade, jer svaki čovek treba sam doći do korena svojih osećanja, misli i želja koji određuju njegovu promenu u spoljašnjem. Dakle, što on želi s time postići? Da sam u svojoj mladosti imala znanje o božanskim zakonitostima, tada sigurno ne bih postala oponašatelj -jer duhovno-božansko znanje daje mladom kao i starijem čoveku mogućnost da analizira pozadinu svoga ponašanja, proradi je, prevlada, i tako postane nezavisan i slobodan. Istražimo sada za-jednički pozadinu šarene kose, piercinga, starudija iz sedamdesetih i marki koje svako "mora" da ima. Počnimo s prirodom.

Čovek je jedno prirodno telo koje se sastoji od vode i zemlje. Posmatramo li prirodno telo- Zemlju, prepoznajemo da se ono menja prema godišnjim dobima. U proleće se budi priroda; sve cveta. U leto doživljavamo zrelost plodova, a u jesen povlačenje životnoga soka. Zima donosi mirnu fazu i tu i tamo belu odeću, sneg. Promene u prirodi odvijaju se bez učešća čoveka, dakle u ciklusima. Uplete li se čovjek u tokove prirode ukrštanjem, gen-manipulacijom i, što sada izlazi na videlo, kloniranjem, tada on, doduše, može promeniti spoljne oblike prirode, no, osnovna karakteri-stična svojstva, duhovno-božanske strukture ostaju.

Šta je motiv čoveka koji želi promeniti svoju prirodnost? Šta je uzrok toga? Zašto se pojedinac odriče svoga bića, prilagođava se, iskrivljava se, preuzima tuđe programe, stavove drugih i ulaže puno energije da bi izgledao onako kakav nije? Zbog toga što čovek retko analizira uzrok i načine svoga ponašanja da bi sebe spoznao, on postaje oponašatelj ili oponent protiv pojedinaca ili protiv društva.

Mnogi mladi dopuštaju da se svrstaju u te kategorije. Nekom mladiću se npr. ne dopada kako se ponašaju njegovi roditelji, šta oni misle i govore. Takođe mu i društvo u kojem živi u po-

nekom pogledu "nije po volji". Budući da mladi čovek svojim predstavama, stavovima i mišljenjima nema uspeha kod roditelja, kod drugih uzornih osoba i u društvu, jer doživljava da ga odbacuju kao nekompetentnog, neiskusnog i nerazumnog, on oponira najpre recima, gestovima i načinom ponašanja. Kasnije, kad mora uvideti da ipak ne može sprovesti svoje predstave i mišljenja, on počinje da se buni i oblači se u mnogim slučajevima kao buntovnik društva. Ia-ko poneko misli: Ako me već ne slušaju i ne mogu se probiti, ako me ne "poštuju" kao onog koji jesam, onda me moraju gledati "kakav jesam" i na taj način mi iskazivati pažnju. Zbog toga se često kosa boji šareno i - imitiranjem, oslanjajući se na princip da jedinstvo jača -izjednačuje se s mnogim drugima otprilike iste starosti, pomoću spomenutih starudija iz sedamdesetih, plato-cipela, načina ponašanja što odstupa od uo-bičajenoga, itd. itd.

Mladić:

Smem li da dodam nešto?

Mi, to znači mladi, koje pobliže poznajem, imamo svi osećaj da to nije dobro, Gabi. Ali, šta da se radi? Kako bi trebalo i kako uopšte može biti drugačije? To je pitanje od koga ne znamo dalje.

Prorok:

Priroda nam pokazuje neizveštačeni i pravolinijski tok našega života. Mi ljudi želimo često uticati na tok našega zemaljskog života i ponašamo se u raznim stvarima kao klovnovi koji se preli-vajući u raznim šarama, pokazuju publici. Time se ne misli samo na mlade, već pre svega na one koji žele biti odrasli i koji tvrde da su sposobni za društvo.

Posmatrajmo godišnja doba. Proleće ne bi moglo biti leto, a leto ne bi moglo biti proleće. Jesen ne želi biti leto, zima ne želi biti jesen. Mnogi ljudi, međutim, veruju da ako su u sredini svoga života, dakle u letu ili u kasnom letu, moraju biti proleće. Odgovarajuće tome se cifraju. Biraju sebi frizuru ili odeću koja odgovara mladima, proleću, a ne čoveku koji je u sredini svog života, u letu. Ko je u jeseni života, on često želi dovesti sredinu života, leto - zato i boji svoju kosu i oblači upravo onu odeću koja je stvorena za mlade ljude, s namerom da ga učini mladim. Za takvog čoveka nije važno da time on eventualno pokazuje svoju nezrelost. Njemu je važno da izgleda onako kakav nije. Ko je u zimi života, čija kosa je već bela kao sneg, ne želi često to prihvatiti. On se nada da može premazati obeležja svoje životne faze kako bi bar još jesen doveo nazad. A premaz je onda smeđe ili crveno obojena kosa, make-up u više slojeva i odeća koja još malo želi pokazati čega više nema: vitka noga u otmenoj cipeli. To što viri van je stara noga, višestruko protkana proširenim venama, u cipeli koja bi krasila nogu samo čoveka u letu.

Draga omladino, vi niste sami s vašim neobičnim društvenim bremenom. Postoji jedna poslovica koja kaže: Kako su stari pevali, tako cvrkuću i mla-di". Želite li se svrstati pod ovu izreku ili je želite promeniti sa tim da se otvorite i postavite drugu parolu, npr. "Kako su stari pevali, tako mi mladi ne cvrkućemo."

Za vas mlade može ovo, na primjer, biti vredno razmišljanja:

Ako čovek ima samopoštovanja tada on neguje svoje telo, svoju odeću, odeva se odgovarajuće. Nemam ništa protiv džinsa i pulovera, ali uvek u pravo vreme. Urednoj odeći daje prednost estetski usmeren čovek čije je telo negovano. Jedan takav čovek će se uredno, dakle negovano oblačiti. Ceniš li sebe, živeći svesno, tada paziš što misliš, kontrolišeš svoj govor i uvek si svestan da sa svojim osećajima, mislima, govorom i delima, također sa svim svojim željama i strastima stvaraš svoj vlastiti ljudski portret, s kojim utičeš na svoje bližnje.

Zašto se ustvari svaka dob prerušava? Zato jer čovek retko živi u sadašnjici i koristi svoje dane i sate. Ko u proleće svog života ne koristi dane pro-leća, tako što stvara unutarnje vrednosti

- višu etiku i moral - i da teži ka njoj i podvrgava se moralnom učenju, taj se izgubi i zapadne u samoodricanje.

Takav čovek tako protraći svoje životne sadržaje koje je doneo sa sobom u ovaj svet - u stalnom razmišljanju da ono što želi - to upravo nema i možda neće nikada dobiti. Uda se zakači za televizor, da bi s nekim glumcem u mislima zamcnio ulogu, jer hoće da bude kao onaj koji samo glumi. Ili, on traži svoj "spas" u kompjuteru, gdc pretražuje Internet o tome šta svet ima sve da ponudi, i gde bi mogao da se zatvori i da oponaša ono što je u svetu njegovih potreba i želja. Dodatno, on menja svoju vanjštinu -možda odećom i preteranim ponašanjem.

Budući da manjina ljudi svesno živi svoja razdoblja života, jer samo manjina savlada i ispuni ono što im donese dnevna energija, stalno nastoje nadoknaditi nešto, što je već davno prošlost. Zbog toga što ne žele to uvideti, smatraju da bi se moglo nešto još nadoknaditi onda kada se preobuku.

Dragi mladi, hoćete li vi cvrkutati, kako su stari generacijama pevali i pevaju, ili hoćete uzeti svoj život u ruke tako što bi se podvrgli moralnom učenju i usvojili više etičko-moralne vrednosti. Tada nećete cvrkutati kao što su stari pevali. Preko vas, i na kraju pomoću Duha Božjega, nastaje dragoceno hrišćansko društvo koje je za život koji se pokazuje svakoga dana ponovo i koje je za život prirodnih carstava. Iz toga proizlazi jedinstvo sa svim pozitivnim snagama beskonačnosti i jednakost među ljudima, lađa nestaje prekomerno bogatstvo i siromaštvo.

Pos matra mo li naše d anašnje društvo u koje su uvučeni i roditelji, u pogledu božanskih zakonitosti i zakonskoga toka prirode, tada ćemo naići na začaureno društvo mislioca i istomišljenika, tzv. odraslih koji nikada neće odrasti, jer su i oni oponašatelji i klovnovi da bi koliko je moguće ostali "društveno sposobni". Ako mladi preko- raci uobičajeno i dopušteno, ako se probije iz te krute strukture, tada društvo samo trese glavom i poneko pogleda s omalovažavanjem na onoga koji je posebno ošišan ili ima obojenu kosu, staru odeću iz sedamdesetih godina, široke pantalone, cipele sa platformom i još dosta toga. Šta se skriva iza toga ne pita ni jedan društveni ovisnik, jer oni ne stoje, kako je u prirodnoj slici pokazano, - u svom cikličnom životnom toku, u svojoj stvarnosti, - nego u prerušavanju.

Ruku na srce, dragi mladi: Vi još niste sazreli, isto kao i društveno ovisni odrasli. Zbog toga se mnogo puta mla-dost i starost sukobljavaju u različitim mišljenjima i predstavama. Poneki mla-di čovek, koji je bio buntovnik protiv društva i društveno ovisnih -postaje u tridesetim konformista i oportunista, dozvoljava se uvući u društvo, u njegova pravila igre i njegov dvolični moral i postaje jedan od njegovih, koji tada juri za ugledom, za uspehom, za moći i za novcem. Zašto zapravo?

Analiziramo li želje mladih koje većinom zbog nedovoljnog iskustva nisu uravnotežene, nego su pre maštarije, tada otkrivamo da mladi doduše žele ponešto promeniti, ali nemaju iskustva, kako bi trebalo postupiti. Takođe mnogi roditelji i društveni pripravnici sa težnjom da se penju na društvenoj lestvici, ne mogu danas usmeravati mlade ljude, jer kod sebe ne prepoznaju životni kvalitet koji čine društvo stabilnim i kvalitativno ga obeležavaju, koji je potreban za opšte dobro u svim životnim po-drukčijima. Svaki društveno ovisan hoće samo za sebe po principu: Sve samo za mene - za drugoga mi je svejedno."

Iako se u našem društvu, mnogo govori o poslu za mlade, o pomoći mladima i u tom pogledu možda se nešto i čini, ipak nedostaje osnova na koju se jedan mladić može osloniti. Valjalo bi naučiti razumeti mladoga čoveka i njegove karakterne crte. Valjalo bi do-kučiti zašto se srdi, zašto se opire spolja manifestovanim ponašanjem. Valjalo bi shvatiti zašto se on kao mlad medu mladima prilagođava vladajućem mišljenju i zašto se kasnije, otprilike u 30-oj godini, dopušta uvrstiti u naizgled svevlada-juće ego-društvo, odriče svojih, bar u počecima često postojećih ideala i vrcdnosti, jednakosti i slobode, i učestvuje u hiljadugodišnjem modnom trendu : ja! ja! ja! sve samo meni!

Mnogi mladi ljudi veruju u reinkarnaciju i svesni su da su različite karakterne crte čoveka sklonosti nasleđene ili donešene iz predhođnih inkarnacija. Svako donosi sa sobom druge suviše ljudske atribute u ovaj zemaljski život. Suviše ljudske karakterne crte koje su aktivne u čoveku obeležavaju kako odraslog, tako i mladića.

Mladi kao i odrasli podvrgavaju se, jedan više, drugi manje vanjskom ujed-načavanju. Svaki je uvercnja da će njegova društvena vrednosna mera služiti društvenoj svrsi. Pogledajmo iza mehanizma ujednačavanja i tada ćemo osetiti gde to vodi. čovek bi hteo, ako je moguće, veliki komad društvenoga ko-lača, ili hoće da postane nešto, ili da zadrži svoj položaj i još ga učvrsti. Društveno ovisni retko sebi postavlja pitanje da li je to za čim teži moralno ili nemoralno. Poneko misli: svejedno ka-ko je, bilo ujednačavanje ili ne, važno je da komad društvenoga kolača za mene, po mogućnosti bude što veći.

Da sam danas mlada i da imam taj pogled a istovremeno znanje o duhovnim, višim etičko-moralnim vrednostima, tada bih sigurno težila da učim razumeti svog bližnjeg, prihvatiti ga, umesto da ga ponižavam, da se ne postavljam iznad njega, već da vidim sebe na njegovoj strani, to znači - da budem prema njemu dobronamerna i tolerantna, da primenim ono što stoji u Besedi na Gori: Šta želiš da ti drugi čine, to učini prvi ti njima. Od trenda oponašanja sigurno bih odustala i ponašala bih se i oblačila onako kako mi kažu plemenite moralne i etičke vrednosti. Odgovarajuće mom današnjem duhovnom znanju "isto privlači uvek isto" bilo bi mi jasno da ću pronaći prijatelje koji teže istom i sličnom.

Samo u svesti i u izvršavanju Božjih zakonitosti, mladost može izgraditi etički-moralno vredno društvo, koje ne samo da neguje visoke misli o zajed-ničkom dobru i drži lepe govore o tome, nego i aktivno unapređuje zajedničko dobro za sve, što govori, da značajnijih razlika između bogatoga i najsiromašnijega ne bi smelo biti. Takav mladi, koji izgrađuje svoje unutarnje vrednosti, koje leže u svakome čoveku, onda kada bude stariji od trideset godina neće se ujednačiti, i neće dopustiti da ga uvuku u ego-društvo s njegovim zahtevima za moć, i razmišljanjem o blagostanju.

Bacimo još jedan kratak pogled na prirodu. Proleće je mladost. Ni jedan list, ni jedan cvet neće se obojiti sopstvenom pobudom. Oni su lepi takvi kakvi jesu. Nijedna životinja ne boji svoje krzno, niti na drugi način menja svoju vrstu. Tako je kako je i tako je lepo. Oblači li se mladi tako kako odgovara njegovom tipu, a i odgovarajuće njegovim unutarnjim vrednostima koje se izgrađuju, tada on dovodi do izražaja svoje mladalačke vrline i karakterne vrednosli. Leto, zrelost i početak vremena žetve simbolizuje čoveka koji poseduje kvalitete i sposobnosti i izražene profesionalne vrednosti, koje je usvojio, marljivošću i izdržljivošću, ali i smislom za zajedništvo, kao i priznanje i uvažavanje etičkih i moralnih kategorija. Takvi ljudi su aktivni u svome pozivu i doneće plodove -i neće misliti samo na sebe, nego i na dobro svih. Oni su bogati unutarnjim iskustvima i imaju dobre karakterne osobine. Daju prednost pravom zajedničkom dobru, pred prezasićenim blagostanjem. Takvi ljudi ne govore samo o zajedničkom dobru, nego se zauzimaju da bude dobro svim ljudima, koliko je moguće, tako da teže da služe zajedničkom dobru i kvalitetno ga pomažu.

Svako od nas zna: ko šteti zajed-ničkom dobru, taj šteti sam sebi; on se postupno isključuje iz razvoja zajed-ničkog dobra, i izgrađuje samo svoje sopstveno. Tako postupa današnje društvo. Kako vidimo ono nema opstanka. Hoćemo li etički-moralno visoko stojeće društvo, tada se ono treba razvijati od mladih koja se samo ne buni, i pokazuje sa šarenim kosama, piercingom - starom robom sedamdesetih go-dina i poznatim markama koje svako "mora" imati, širokim pantalonama i povišenim petama, već razvija unutarnje visokostojeće vrednosti, koje garantuju moralno obeleženo društvo.

Ovo postiče smisao za zajedničko dobro svih ljudi koji hoće da misle i rade u pravom zajedničkom dobru i razvijaju kvalitetne sposobnosti u porodici i na poslu.

Mladić:

Sada mi ponešto postaje jasno. Da se demonstracijama "mi hoćemo dru-gačije" i pobunom, ne može stvoriti bolji svet, i da na kraju krajeva zavisi od svakog pojedinca, šta će od svog života da učini. Niko se ne može menjati umesto drugoga, niko ne može drugome nametnuti dobro uverenje, ili visoke etičke i moralne vrednosti.

Gabi, ti govoriš o konfrontaciji pobunjenih mladih s društvom: Ali vrlo često su i naši roditelji oni s kojima se sukobljavamo u sasvim ličnom po-dručju. Smatramo da oni često reaguju jednostavno malograđanski i da se pogrešno postavljaju.

Prorok:

Ovde bih rado apelovala na vas mla-de da imate razumevanje za svoje roditelje, i za svoje dede i bake. Kako se često čuje od mladih: Moji roditelji se postavljaju pogrešno. Oni su hiroviti. Oni nisu kompetentni u odnosu na današnje mlade. Pogledala sam u leksikonu što znači "hirovit". Tu piše "hirovit znači: koji ima čudne i smešne navike ili principe, kojih se tvrdoglavo drži; neo-bičan, budalast, na svoju ruku, lud.

Kad biste mogli uporediti današnju dobrostojeću generaciju s pređašnjim generacijama, tada biste imali više razumevanja za svoje roditelje i možda za dede i bake. Ne možete sve roditelje i dede i bake trpati u jedan lonac kao "hirovite", jer u prošlim generacijama u kojima su vaši roditelji, dede i bake bili u pubertetu, bile su sasvim druge životne navike. Upravo u vreme vaših dedova i baka postojala je obavezujuća, stroga etiketa: ovo treba ostaviti, ono treba raditi. Tada nije bilo za mlade "kada" i "ali". "Postojalo je "ovo se sme raditi" i "ovo se ne sme raditi", takođe i u pogledu strogih običaja za stolom ili ponašanja u društvu, koje je bilo naviklo na poseban način izražavanja koga je samo sebi postavilo. Deci je bilo mnogo toga propisano. Kod pozdrava odraslih, u ne-kim slučajevima i vršnjaka, mladić je morao da učini naklon, devojčica je morala da poklekne. Za nedelju su bila posebna odela i cipele, koje se radnim danom nisu smele nositi. Tadašnji roditelji su strogo stražarili nad svojom decom s kim se druže i da ne održavaju predbračnu vezu.

Deca, ali i mladi, najčešće su imali malo lične slobode. Uopšte, morali su biti poslušni i dobri, dakle prilagođeni. Život od detinjstva pa do odrasle dobi bio je mnogostruko ispunjen strogošću, krutim propisima i zabranama, kako bi deca blistala pred rodbinom i prijateljima kao primer za paradu.

Roditelji tadašnje generacije nisu uvek bili sami tako besprekorni, kao što su odgajali svoju decu. Ono što su potajno dopuštali sebi zabranjivali su svojoj deci, koja su se morala pokoravati i ona su to većinom i činila. Oni su često vaspitavali svoju decu prema sopstvenom ponašanju.

S vašim roditeljima nije se više postupalo toliko formalno i kruto kao s vašim dedovima i bakama. Ali i oni su dobili - kako biste vi rekli - plesnjivi dah prošlih generacija. Ponašanje vaših dedova, baka i roditelja ne možete uopšteno opisati kao "hirovito". Ono nosi pečat tadašnjeg vaspitanja - koje je sigurno i poneki nekadašnji mladić izbegao - na zgražavanje rođaka, kojima je "crna ovca" u porodici bila neugodna. Sigurno vam deda i baka i roditelji mo-gu ispričati kako su povremeno iz nestašluka učinili nešto što nisu trebali, kako su zbijali šale i drugo. To je,medutim, bio izuzetak u građansko-me društvu tog vremena.

Vi mladi rođeni ste u procvatu tzv. privrednog čuda, u jednom društvu, koje je u velikoj meri izgubilo bitne etičko-moralne principe, o etiketi i o posebnom ponašanju neću uopšte govoriti. Vaši roditelji su se navikli na to privredno čudo, ali svoj vaspitanje su dobili još od svojih roditelja, čije su ih norme značajno obeležile. Programi ponašanja koji se utisnu u detinjstvu i mladosti, često su još celog ovozemaljskog života manje ili više delotvorni. Mnogi iz starije generacije ne mogu razumeti današnje ponašanje mladih, koje je privrednim čudom načinilo ogroman genetski skok, budući da je u njima još uvek živa slika vaspitanja njihovog detinjstva i mladosti. S tim utisnutim programom oni mnogo puta odgajaju svoju decu i merilima i normama tadašnjeg vremena utiču na vas mlade.

Ako mnogi od vas smatraju roditelje nekompetentnima za današnju omladinu, razmislite ne radi li se jednostavno o nedostatku iskustva. Vaši roditelji ne poznaju vaš životni stil, jer je "pre bilo sve drugačije". Oni vas ne mogu razumeti u svakom pogledu, jer nemaju iskustva u mnogo čemu, što je vama u ovoj cvetajućoj generaciji sasvim normalno. Budući da su ovim generacijskim skokom nesigurni u vaspitanju svoje dece, katkada reaguju previše žestoko, ili čak previše starinski, upravo iz potencijala sećanja i iskustva, potencijala svoga djetinjstva i mladosti.

Kako bi bilo kad biste vi mladi o tome razgovarali i predstavili sebi da vaši roditelji nisu odrasli kao vi u ovom društvu blagostanja? Razgovarajte, ako možete, i o tome da su vaši dedovi i bake i roditelji, u svome detinjstvu i mladosti morali iskusiti preterano strogim propisima uređeno vaspitanje, i da su ga svakako ponekad krišom prekršili. Tada su

činili stvari koje nisu uvek bile sasvim bezazlene i bezopasne, što bi roditeljima sigurno zadalo muka, ukoliko bi to saznali. Ova sećanja i iskustva provaljivanja stege autoritativnoga vaspitanja u njihovoj mladosti, učestvuju u vašem vaspitanju, u potajnoj brizi da bi ste se i vi mogli ponašati isto kao i oni tada. Strah i zabrinutost roditelja često su rezultat nastojanja, da vas sačuvaju od šteta. Takođe vaša vožnja autom i motorom, koja je ponekad više trka, daje vašim roditeljima povod za uznemirenost. Oni se brinu za vaše dobro i za vaš život.

Poneki roditelji, gledajući unazad, žale što je njihova mladost bila zasenjena tutorstvom, prisilom za poslušnost, ograničenjima, zabranama, dakle autoritativnim pritiskom. Oni se raduju što više ne moraju zahtevati takve stvari od svojih izrastajućih sinova i kćeri. Drugi opet zavide mladeži na njenoj slobodi.

S ovim mojim rečima htela bih u va-ma probuditi razumevanje za vaše roditelje. U razgovorima među mladima i sa svojim roditeljima pokušajte ih razumeti. Tada biste mogli shvatiti i doživeti, zašto su oni takvi, kako upravo reaguju. Iskreno obostrano nastojanje, pre svega vas mladih, sa svojim svetom predstava, ukinulo bi neke sudove kao npr. "hiroviti" i "nekompetentni" i pomoglo bi vam da vidite sebe i svoje roditelje onakve kakvi jeste: mlađa i starija braća koja idu zajedno kroz ovaj zemaljski život i međusobno su povezani nečim pozitivnim.

Kada zatim vaši roditelji budu bili u jeseni života a vi odrasli, zaposleni i možda ćete već imati sopstvenu porodicu, neki će od vaših roditelja reći: onda, kada su moji sinovi i moje kćeri bili u pubertetu, samo da nisam tako žestoko reagovala; da nisam ovo ili ono rekla ili čak prisilila. Pogledom unazad, prepoz-naće i poneki odrasli da se drugačije nije moglo ni desiti, od onoga što se desilo. Tada sam bio takav a deca su bila upravo takva. Možda neki otac ili majka misli tiho u sebi: bila su uostalom slična kao i ja što sam bila.

Mladić:

Malo ćemo o ovome razmisliti i razgovarati.

Sledeće pitanje: Ako se osvrnemo na medije, sve se o nama mladima u svakodnevnici okreće oko "seksa, droge, i rokenrola". Mi doduše učestvujemo manje ili više u tome, bez velikoga razmišljanja, ponekad u sebi osetimo pravo zadovoljstvo da malo "proslavimo". Kako da opazimo što je za nas ispravno?

Prorok:

Već smo govorili o našem društvu, koje se, kako sam već kratko navela, udaljilo od etičkih i moralnih normi. Zašto je to tako? Ko duže vreme razmišlja o našem današnjem društvu, o razlozima čovečanstva za "za i protiv", o ekstremnom razvoju u istraživanjima i tehnologiji, o raznim aktivnostima masovnih medija, o svoj razuzdanosti kao "seks, droga i roken-rol", o zgrtanju nov- ca, ubistvu i seksualnom zločinu i, i, i, pa učenja Isusa Hrista osvetli i vidi kako su mladi svemu tome izloženi i bivaju u to uvučeni, taj dolazi do spoznaje da mladi prošlih generacija nisu imali uzore. Generacija za generacijom, pojedinci su se orijentisali na masu, a masa se orijentisala na bogataše. Mnogi bogataši su živeli i žive razuzdanim životom, životom obeleženim novcem i moći, slično kao što se pojavljivalo pre raspada mnogih takozvanih visokorazvijenih kultura.

Ko izusti reči "ja sam hrišćanin" ili čak "ja sam hršćanski poglavar" kao kardinal, biskup i sveštenik, taj bi morao biti uzor ili barem dobar primer za ispunjenje hrišćanskoga učenja, učenja Isusa iz Nazareta. Ali zbog toga što većina hrišćanskih poglavara sami ne slede du-hovno-etičke osnovne vrednosti kojima nas je učio Isus iz Nazareta, nego su od svoje tzv. hrišćanske crkve načinili strukturu vlasti i govorenjem nebitnih stvari koje skriva crkvene ustupke bogatima, takozvani pastiri duša su izgubili pregled hrišćanskih normi, kojima nas je učio Isus iz Nazareta, a time i njihovo stado, njihovi sledbenici, koji se kao i oni zovu protestanti i katolici izgubilo vezu s njima. Naše sadašnje društvo dospelo je na niski nivo pređašnjih "visokorazvijenih kultura" za vreme njegove propasti, da bi se raspalo kao nekad Rim i Babilon.

Ako čovek više nema etičke i moral-ne vrednosti, njegove su osnovne potrebe moć, ugled, bogatstvo, zadovoljavanje tela seksom, ždranjem, pijanstvom sve do uzimanja droga. Tada on često gubi i osećaj šta je pravo a što nije.

A propo osećaja: Ako željne društva pitaš što je to osećaj, tada će ti možda dati odgovor: osećati danas nije u trendu. Osećanja se moraju isključiti da bi se život mogao nesmetano uživati. Upravo osećaj, - ne mešati ga sa senti-mentalnošću - je vredan dar, on je vaga naše savesti. Na njoj možemo vagali šta je pravo i šta nije pravo. Ko isključi osećaj za njega je sve pravo. Ima li on svake nedelje, dve ili tri različita partnera, preljuba ili ne, da li drugi zbog njega moraju oskudevati, patiti ili čak propasti - važno da je da je on namiren, bilo da je to seks, ždranje, pijanstvo, moć, nasilje, pohlepa, laž i obmana ili prava doza droge. Posmatraju li se masovni mediji, filmovi i televizija, s malo odstojanja, prepoznaće se, da se većina okreće oko ubistva, prevare, ljubavi i seksa. Zašto je naše društvo etički i moralno ispod nivoa? Jer svako u društvu misli samo na sebe, ili samo na svoju versku družinu, ili na svoju partiju, na svoj kapital, na svoje uživanje i na svoja dobra. Sve sa-mo za ličnu dobrobit.

Kako bližnji oseća i kako mu je na srcu, čoveku je u mnogim slučajevima svejedno - da li bližnji izlazi na kraj sa svojim neznatnim imanjem; kako ide ženi ili mužu koji sa svojom decom ostanu sami, jer se partner uputio u druge ljubavne veze, kako je mladima koji pate zbog uživanja droge; kako je porodici koja mora napustiti kuću i kućište jer više ne može plaćati kamate, kako je nezaposlenima i onima koji primaju socijalne pomoći... Svako je ravnodušan prema svakome, najvažnije je sam biti na "pravoj" strani, naime na strani počinitelja a ne žrtve. Pa iako političari govore socijalne reči, oni koji primaju socijalne pomoći trpe sve više od "socijalne dobronamernosti."

Isus Hrist nas je učio - a navodni uzori kao kardinali, biskupi, i sveštenici to bi morali da žive i uče: Prepoznaj svoje pogrešno ponašanje, svoje grešno, pokaj se, moli za oproštaj. Oprosti svom bližnjem koji se ogrešio o tebe. Nadoknadi pogrešno delo ako je još moguće i ne čini više to grešno. Ko veruje u Isusa taj će se postupno držati toga i kao hrišćanin postaće svestan da treba očistiti svoje pogrešno ponašanje, u šta spadaju sve zavisnosti uključujući i seksualnu.

Razuzdana seksualnost, zloupotreba dece, nasilje, krađa, ovisnost o drogi, uvek ukazuju da čovek više ne može izaći na kraj sa svojim problemima. Svaka duša je u prethodnim inkarnacijama, dakle čovek u jednom drugom zemaljskom hodu, više ili manje negovala takve ili slične razuzdanosti - u mislima, u željama, ili na delu - i ako ih nije očistila u onostranim svetovima, uzima ih sa sobom u ovaj zemaljski život. Umesto da se sada prema Isusovom učenju ti izrodi, te ego zavisnosti, prepoznaju u korenu i očiste, dakle, više ne čine, one ne samo da se i dalje neguju, nego se mnogostruko iživljavaju do ekscesa.

Ako se ove nenormalnosti neguju, s jedne strane u misaonim slikama, s druge strane, na razne druge načine - ta-kođe i na objektu - tada nastaju programi zavisnosti, koji puštaju čove-ka da postane bezosećajan a time nesavestan i upravljan od zavisnosti, koji svoje nagone izvodi na različite načine, bilo da je gramzivost, glad za moći, sklonost pornografiji, ekstremna seksualna želja, poriv za zlostavljanjem dece, dakle sve one nastranosti koje jedno društvo teraju u propast.

Mladić:

Sada mi dolazi pitanje: Šta je normalno, staje zavisnost? Gde je tu granica? Kako se može prepoznati šta postoji u pojednicu? Opisi nam to molim te tačnije.

Prorok:

Šta su programi zavisnosti? Počni-mo sa normalnim seksom, sa sasvim normalnom čašicom vina, sa dnevno jednom, dve, tri, četiri, pet cigareta. Ako se u preduzeću, među prijateljima ili u porodici pojave manje ili veće po-teškoće i ako ih ne rešimo, tada ih po-krećemo uvek i uvek ponovo u mislima. Sa tim se povećava opseg energije "po-teškoća". To postaje problem koji ne sa-mo da nas pokreće, nego nas dnevno misaono zarobljava. Budući da mi o njemu ne govorimo kako bismo ga rešili, on raste takoreći iz naše podsvesti, tako da sledi ogroman pritisak na svest.

Mi mislimo i mislimo. Te misli se uvek okreću oko te problematike. Pritisak biva sve veći. On potiskuje naše normalne životne navike. Odjednom, od tri cigarete dnevno postane deset. Normal-na telesnost počinje terati i tražiti seksualni objekat. čovek koji je pod tim pritiskom, hoće da se opustiti -rasteretiti. Do sada je pio dve čašice vina, ili jednu, dve čaše piva dnevno. Sada poseže za flašom vina, eventualno za jačim alkoholnim pićem, ili mora dnevno piti više flaša piva.

Pojača li se problem i iz njega nastane više problema koji npr. ako se pojave u poslu zahvataju i porodicu, ili nastaju u porodici pa se prenose na posao; ili ako se pojave u krugu prijatelja ispoljavaju se na poslu i porodici, i tada se pritisak sve više pojačava. Dotični hoće da se toga oslobodi. Umesto da napadne koren nevolje koja leži u poslovnom, porodičnom ili u krugu prijatelja, on se oslobađa kratkotrajno od toga polja napetosti, tako što se povećanom konzumacijom duvana, sve češćom seksualnošću, alkoholom, opušta i istovremeno omamljuje. Na taj način nastaju programi uživanja i zavisnosti, koji su se dugotrajnim pokretanjem ukorenili u podsvest ali i u dušu dotičnoga.

Čim je podsvest toliko ispunjena da gospodari svešću, dakle postane autonomna, tada programi uživanja i ovisno sti p o s t aju u ne ku r uku nagonski. Tada tera čoveka- da sve više i više pojačava ovisnost. lb ide često tako daleko da on jedva može zaustaviti te poroke. Daljnje izopačenosti mogu biti krađa, ovisnost o drogama, brutalnost, nasilje nad decom ili u seksualnosti i još mnogo toga.

Ono što je počelo kao malo, s jednom poteškoćom koja bi se na početku eventualno lako mogla razrešiti da je čovek o tome razgovarao i razjasnio svoj udeo, da je našao koren i očistio, to je sada postalo u neku ruku lavina koja će ga pregaziti i naterati na prisilne postupke.

Kako se često čuje: "Jednom, ko nijednom". Ali i jednom može biti previše, tada kada se strasti tako dugo neguju u mislima i misaonim slikama, dok ko-načno masivno ne izbiju i nadvladaju čoveka tako da on izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem. Božanski svet dao nam je pomoć kako ne bismo dopustili da naša želja postane požuda i zavisnost. On nas je poučio da ne negujemo želje niti u mislima niti u misaonim slikama, nego da ih analiziramo: otkuda dolazi taj pritisak i ta prisila? Koji poro-dični, društveni, poslovni ili školski problemi, koja lična slabost pojedinca leži u osnovi problema? Moramo se pitati, što dobijamo ako dopustimo da strasti postanu zavisnosti, tako što ih uvek i ponovo negujemo.

Božanski svet nas ne uči da suzbijamo slikovito ili stvarno ispunjenje želja, žudnje i pohote, nego da dokučimo uzroke, korene toga mnogostruko nemoralnog ponašanja i otklonimo ih. On nam ukazuje da preteranu seksualnost, ždranje, ovisnost o piću i drogi i sve daljnje nagonske sklonosti, ne trebamo podnositi i živeti s njima kao da su nam sudbinom dati. Štaviše, on nam ukazuje da ih trebamo odvagnuti u glavi pre ne-go što nas počnu terati na ispunjenje, dakle, pre nego žudnja postane zavisnost, jer zlo najpre leži u glavi, dakle, u svesti. Mi treba da osvestimo kud nas to vodi i šta nam to donosi.

Ne bismo trebali popustiti tim priti-skajućim željama i strastima i tako ih pustiti da se ispune, nego istražiti korene da bismo ih očistili. To bi se trebalo odvijati u našim mislima, znači u nama slikovito.

Ako smo svoju situaciju osvetlili i odvagnuli, ako smo prepoznali nešto od onoga što kao slabost i pogrešno ponašanje leži u osnovi naših posebnih sklonosti, ako smo u danim okolnostima primetili gde smo eventualno sebi natovarili dug, ali s naše strane još nismo oprostili, i ako smo ovo očistili tada, iz toga proizlazi spoznaja kako želimo sada da postupimo umesto toga. Iz odluke "ne čini više" i iz neispunjavanja ekstremnih želja, proizlaze namere za etičko i moral-no postupanje, koje sve više i više ulaze u našu podsvest, ako ih ponovnim mišljenjem i potvrđivanjem izgrađujemo i po-jačavamo. To prouzrokuje tada da telo sve više i više prima pozitivne izgrađujuće snage; tada nestaje postojeće grešno obeležje. Tako se čovek može osloboditi svoje strastvenosti.

Ko popušta svojim programima uživanja i zavisnosti, i uvek ponovo ih upražnjava, taj unosi te mehanizme u svoju podsvest. S vremenom oni postaju u podsvesti, u neku ruku automatsko, autonomno upravljanje tela. čovek tada jedva da više misli i dopušta da se stvari same po sebi događaju, jer je osećaj koji važe i meri, savest, isključen. Taj čovek tada postupa prisilno.

Treba da se trudimo, to znači da bu-demo budni i da takve i slične misli, želje i zavisnosti ne pokrećemo predugo u razumu, dakle, u svesti -time što mislimo i mislimo, želimo i želimo i mnogo toga sebi slikovito predstavljamo.

Mi znamo da svi tokovi, sve do nagonskoga zločina, počinju najpre u glavi, znači u svesti, čovek biva podstaknut, npr. odgovarajućim televizijskim ili vi-deo-filmovima, ili drugim utiscima čula, da misli određene sadržaje, znači -da moraju postojati iste ili slične sa sobom donesene sklonosti. Pokreće li čovek ta opasna, protivna osećanja i misli u sebi, i dopusti li im da se u njemu prošire, tada podsvest prima te energije koje zatim tome odgovarajuće upravljaju telesnim funkcijama. Pojača li se taj protivni, grešni energetski kompleks ta-ko što se čovek uvek iznova zapošljava s tim osećajima, mislima, slikama, svojim željama, on polako dobija više i više vlasti nad čovekom, i konačno dolazi do autonomnog upravljanja podsvesti. čovek je teran na izvršavanje, bez mo-gućnosti da on to može kontrolisati još iz svesti.

Stalno slušamo o tome kako se nagonski zločinci osude i godinama ili desetinama godina drže u zatvoru. Dragi Martine, veruješ li da sa tim podsvest može da se isprazni? Veruješ li da se jedan nagonski zločinac na ovaj način izlečio, to znači da je izgradio efektivan, pozitivan način života, dakle postigao etičke i moralne vrednosti? Budući da on u zatvoru na televiziji i dalje susreće svoje programe uživanja i nagona, koji ga neprekidno stimulišu - hoće li on kada posle godina ili desetina godina napusti zatvor - biti možda izlečen, ili se treba bojati da će opet raditi isto ili slično. Zatvor može biti neophodna me-ra, ali bez ciljanog delovanja na svest i podsvest da se ti autonomni programi razgrade, retko da će nagonski ubica naći izlečenje.

Mladić:

Smatram da je super što si to tako jasno rekla, Gabi. Ja ću sada u najmanju ruku paziti na sebe, da odmah primetim kada se u meni nešto pokreće u jednom ili drugom pravcu. Ne želim skliznuti u bilo kakve zavisnosti ili prisilne postupke. Zamišljam svoj život drugačije i preduzeo sam nešto sasvim drugo.

Prorok:

Ti si rekao:"Zamišljam svoj život drugačije i preduzeo sam nešto sasvim drugo " Time oslovljavaš viši životni cilj koji si sebi postavio. Jasan cilj sa odgo-varajućim sadržajima je bitan ako težimo razvoju ka višem cilju, ka čoveku s karakterom, sa unutarnjim vrednostima. Samo ako sebi zadamo jasan cilj, po kome se orijentišemo, biće moguća svesna evolucija, viši razvoj.

Sada nazad našoj temi. Ti si govorio

o "Drugs and Rock 'n' Roll". Tu imam jedno pitanje za tebe: Zašto ne samo Rock 'n' Roll - bez droge?

Zašto toliko mnogo mladih uzima drogu? Zato što ne mogu da postanu gospodari mnogim svojim željama, svojim mislima, svojim strastima, ili jer ih je naše društvo bezmerno razočaralo, kada svoje predstave i želje ne mogu da ispune. Jedni se omamljuju drogama dok ne postanu zavisnici, drugi opet nabave sprave za udaranje i udaraju samovoljno oko sebe. Sve ima uzrok.

Mladi ljudi u našem društvu trebali bi da budu ispravno prihvaćeni. Međutim, društvo je toliko zaposleno sobom da mladim ljudima samo zapoveda, a nema vremena da nauči kako da ih razume. Predstave i mišljenja mladih, a to ćeš sigurno i ti priznati, su mnogostruko nerealne. To ipak ne znači da društvo te ne provrele želje treba jednostavno da odbije. U svemu je zrnce istine ili zritce ispunjenja smisla. Morale bi se, predstave i mišljenja mladih ljudi prepoznati u njihovoj osnovnoj vrednosti, dakle izvući ono što se može ostvariti, kako bi razumeli mlade i u tome ih podržavati, njihove pozitivne vrednosti jačati i na tome graditi. Tako bi se, iz želja mladih, razvilo dobro, konstruktivno, uspešno društvo i oni bi se prema vrednosti smisla svojih predstava i mišljenja, postupno uklopili u dobro društvo sa etičkim i moralnim vrednostima.

Ti me pitaš kako se može prepoznati šta zahtevaju moralno-etičke vrednosti.

Ja bih pitala: Šta je važno da bi se mogao voditi vredan moralno-etički život? Najpre, bilo bi važno pitati samoga sebe: Šta uopšte hoću? Hoću li da budem drugačiji nego masa? Ili hoću da budem zavisnik mase koji dopušta da ga ona vuče sa sobom, a da nije svestan kome stadu pripada.

Ako hoćeš težiti višim etičko-moral-nim vrednostima, tada bi trebao da o tome što te trenutno pokreće, razmisliš s razumom, i to pustiš kroz misli s pitanjem: Šta mi to donosi? Hoću li da uronim u nesvesnu masu "društvo" koja je gonjena i koja goni? Hoću li dakle, plivati s rekom vremena, rekom "sveta", i svetovnoga da bih eventualno profitirao od robe što ispliva na obalu? Ili ja hoću da postanem, ili budem nezavisan čovek čvrstoga karaktera, koji izgradnjom svojih unutarnjih, nekoristoljubivih, skoro nesebičnih vrednosti, može postati ste-na u uzburkanom talasu masovnog društva? Hoću li, dakle, još danas zadati sebi više društvene norme i tako postati, ili biti čovek, koji iz svesti može reći: Ono što je u današnjem društvu uo-bičajeno, ne odgovara mojim vrednosnim merilima?

To ne znači da bi trebao potisnuti ono što te tišti, bilo da je seks, droga ili roken rol ili poistovećujuće "maškarade", "trendovi" o kojima si govorio. Bilo bi to pogrešno. To što potisnemo nije očišćeno, nego samo odloženo. U času slabosti dođe i spopadne nas poput epidemije. Tada smo bolesno strasni i uzde našega zemaljskog postojanja izmiču nam iz ruke. Ja ti mogu samo savetovati, ono što te pritiska - hrišćansko učenje kaže: grešno; mogli bismo reći: previše ljudsko, slabosti, greške, krivi postupci, pogrešno ponašanje -razgraditi, dakle pronaći korenje pritiska i navale želja i to korenje otkloniti.

Ne vredi dakle reći ne svemu onome što se od strasti pokazuje, nego sebi zadati jedan odlučujući DA -zaviše etičke vrednosti, za pravi hrišćanski život, što odgovara učenju Isusa Hrista. Pri tome će ti pomoći Duh Hrista Božjega, koji je u svakome čoveku, tada kad budeš to želeo, jer za hrišćanski život je zapisano: moli i biće ti dano; traži i naći ćeš; kucaj i biće ti otvoreno. Tada dobijaš pomoć da to previše ljudsko postupno razgradiš, i izgradiš hrišćanski život s njegovim višim etičko-moralnim normama. Tada više nisi progonjeni, nego čovek hrišćanskoga društva, koje će sigurno doći, jer je pad ove sebične kulture već predodređen.

Po ljudima se teško možeš orjentisati, a ni po crkvenim "dostojanstvenicima" koji bi zapravo trebali biti hrišćanski uzori. Ako želiš, orjentiši se na život Isusa, koji nije bio jednostavan. I Isus je imao svoje borbe. Kako ih je On uvek iznova prebrodio možeš sigurno pročitati u ponekoj dobroj duhovnoj knjizi.

Mladić:

Gabriela, to su odgovori na naša pitanja s kojima mi nešto možemo početi.

Interesuje me ono o duhovnim vrednostima, o tome bih rado želeo više da znam. Kako izgledaju konkretno? Kako ih pojedinačno možemo izgraditi i utvrditi itd.?

I kako mogu kao mlad čovek izgraditi sopstvene, odnosno nove vrednosti, a da se ne orijentišem na odrasle?

Prorok:

Ti pitaš o višim etičko-moralnim vrednostima? Počnimo sa najmanjom dozom da bismo je zatim sve više po-većavali.

Potrudi se da saslušaš ljude oko sebe i pokušaj im dati iskren odgovor. Ne pravi se važan u razgovoru. Ne budi sveznalica, nego razmisli jesi li tom pitanju stvarno dorastao da bi odgovorom mogao pomoći i služiti.

Održavaj svoje telo čisto. Trudi se da nosiš čistu i urednu odeću.

Pozdravi svoje sugrađane otvorenim mislima i rečima, i budi svestan da i ti želiš biti tako pozdravljen otvorenim i jasnim licem.

Ako si u školi ili na poslu, ne pravi viceve o svojim učiteljima i učiteljicama ili pretpostavljenima, niti o učenicima i svojim kolegama. Hoćeš li da i tebe oni ismevaju?

Jedi i pij pristojno i budi svestan da je ono što uzimaš od jela i pića dar Stvoritelja svojoj zemaljskoj deci preko majke Zemlje. Postupaj dobro prema životinjama, biljkama, prema celoj prirodi - slično onako kako želiš da s tobom postupaju. Jer svi oblici prirodnih carstava ćute i osećaju, jer u sebi nose život -osećanja i osećaje. Budi svestan da je majka Zemlja darodavac tvome fizičkom telu. Ko poštuje sebe i svoje telo drži čisto, taj ceni i poštuje majku Zemlju. On neće svesno naneti bol ni životinjama ni biljkama. On će ceniti i minerale i neće ih iskorištavati.

Sretneš li čoveka, bilo da ti je poznat ili stran - ne podcenjuj ga, jer kakav je on trenutno, takav mu je i kvalitet sadašnje svesti; to je njegova individualnost. Onakav kakav je čovek tako on misli i živi; tome je slična njegova lična slika koju on crta svojim mislima i željama. Tako se on predstavlja tebi i svojim bližnjima; tako se i oblači, tako uređuje svoj stan; tako živi i ponaša se u njemu. Svaki čovek je drugačiji a. Mi to

- biti drugačiji - nazivamo stanjem svesti pojedinca. I ti si drugačiji od tvog bližnjeg. Ti imaš svoje stanje svesti, ono svoje. Koje je od ta dva "ispravno"? Po božanskom zakonu nijedno, zato jer svako pokazuje više ili manje svoje grešne okolnosti, dakle ono što mu leži odnosno prijanja. Zbog toga svako govori, osuđuje i sudi iz svojih vlastitih krivih postupaka i time postaje vlastiti sudija. Isus je o tome rekao: "Ne sudite, da van nebi bilo suđeno. Jer kojim su-dom sudite, i vama će suditi; i kojom merom merite, i vama će meriti."

Ne šalji ljudima oko sebe misli ispunjene mržnjom i zavišću, jer i ti ne želiš da drugi to tebi čine.

Ostavi svojim bližnjima slobodu. Ne prisiljavaj ih da čine ono što ti želiš, ili što bi mogao sam da učiniš.

Pomozi svom bližnjem kad spoznaš da mu treba pomoć i kad te moli za

pomoć. Ali s tim ne privlači pažnju. Učini to sasvim skromno i ne zahtevaj od njega ni hvala.

Ne probijaj se u hram, u sferu svoga bližnjeg tako što želiš da ga menjaš kako ti veruješ da on treba da bude. Me-njaj sebe i zadobićeš poštovanje svoga sopstvenog života, tada zadobijaš poštovanje i svojih bližnjih.

Upoznaš li prijatelja ili prijateljicu, pitaj se s kojom svrhom? Da li je svrha seksualnost koja treba da zadovolji tvoje napasne želje? Tada se pitaj kako bi bilo da tebe za to upotrebe.

Dragi Martine, nove vrednosti, duhovne vrednosti - kako ih ti zoveš - uvek su one prastare vrednosti koje pokazuju svi božanski spisi, i koje nas je Isus, Hrist, opširno učio i za primer živeo. To su večne božanske zakonitosti za ovu Zemlju. Upravo nam je u Besedi na Go-ri Isus iz Nazareta tako mnogo dao. Sledimo li Njegove jednostavne pouke, tada nam je put k višem životu predo-dređen.

Isus nas je poučavao: "Ne sudile, da ne biste bili osuđeni". Suditi znači nekog drugog u mislima ili rečima osuditi ili presuditi, a da taj koji sudi ne prepoznaje svoj sopstveni udeo. Kako se često kaže: "Ja nisam kriv u ovoj ili onoj situaciji". Ili "Ja sam nedužan". Ali Isus nas je učio drugačije u vezi s brvnom i trunom. On je rekao: "Zašto vidiš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ brvno u svom oku lli, kako smeš reći svome bratu: Stani, izvadim ti trun iz oka? A gle, brvno je u tvome oku. Ti licemeru, izvadi najpre

brvno iz svoga oka; tada vidi kako ćeš izvući trun iz oka svoga brata." Time je On mislio, da u jednom konfliktu ne snosi samo jedan krivicu. Verujemo li u zakon setve i žetve, uzroka i posledice, tada u osnovi svađe dvoje ili više njih, mora biti zajednički uzrok u kome oboje ili više njih ima svoj udeo. Tražimo li samo jednoga da ga okrivimo, dakle da nađemo krivca, gde je onda onaj koji je tu krivicu prouzrokovao?

Po Isusovom učenju - vidi trun i brvno -u jednom kompleksu krivice moralo bi dakle učestvovati uvek dvoje ili više njih; ne može postojati samo jedan krivac. Ako želimo izbeći sukrivicu, ili u jednom krivičnom procesu dopustiti pravdi da vlada, Isus nam pokazuje rešenje, put, za naše ponašanje: "Sve što želite da vam drugi čine, učinite to vi njima!" Ili obratno: Što ne želiš da ti drugi čini, to ne učini ni ti njemu. Sigurno ne želiš da drugi o tebi sude, da te osuđuju, vređaju, ograničavaju, odbijaju i, i, i. Ako to nećeš, tada ne čini to ni ti. Iz toga proizlaze plemenite vrednosti, dakle prastare vrednosti hrišćansko-ga društva.

Iako je zakon setve i žetve, -takođe "zakon uzroka i posledice" -, zapisan u Bibliji, mnogi ga hrišćani odbacuju. Ko još hoće biti sukrivac u jednoj krivici? čovek pronalazi za sebe uvek najbolje, a zakon setve i žetve bez ustezanja gurne na stranu. Takođe i institucije crkve u velikom luku obilaze zakonitost "Što čovek seje, to će i žeti." Zašto? Kada bi priznale tu istinu, tada bi crkveni dosto-

janstvenici, bili stalno na putu, da bi se ljudima izvinjavali za prošlo i za sadašnje. Po tome prepoznaješ u kojoj se kulturnoj fazi nalazi naše društvo. Ono zatvara oči pred kosmičkim zakonom uzroka i posledice, naročito onda kada se radi o ličnom.Naučno tvrđenje ga priznaje, ono kaže: Nema posledice bez uzroka. Vidi se dakle: Odrasli ljudskoga roda moraju tek sazreti za jedno punovredno društvo.

Čovek se ne treba orijentisati na čoveka, nego uvek na Isusovo učenje. Da bi se obrazložila tobožnja nemoć prema vlastitim niskostima često se navodi: Isus je bio savršen čovek, a mi smo ipak nesavršeni ljudi. Ova izjava je doduše tačna, ali Isus nam je zapovedio: Postanite savršeni, kao što je savršen vaš Otac na Nebu. To znači: Mi trebamo svoju dušu voditi na usavršavanje, uz pomoć našeg Otkupitelja Hrista. Isus nam je zapovedio takođe da Ga sledimo, što znači da ne trebamo slediti ni jednog čoveka, nego da činimo korake koje nas je On učio. Koraci ka punovrednom životu, koji bi obeležio i jedno stabilno društvo sa višim etičkim i moralnim normama, su ispunjavanje korak po korak zapovedi koje nam je Bog dao preko Mojsija i Hristova Beseda na Go-ri. Iz toga postupno proizlazi ono što nas je Isus učio: Postanite savršeni, kao što je savršen vaš Otac na Nebu.

Ovu Njegovu izjavu povezujem pretežno s našom dušom, koja i u čoveku može postati savršena, čovek ima uvek svoje zemaljske životne programe, koje on na kraju krajeva treba, da bi se snašao u zemaljskom postojanju, npr. programi za kretanje u tri dimenzije - za odluke u pozivu, za ispravno vaganje i merenje, za geografiju i istoriju, takođe programi brojeva, programi za muziku i za primenu ostalih talenata; čak, ako hoćeš, za današnje vreme, kompjuterski programi.

Ovi naši životni programi za naše zemaljsko postojanje mogli bi da budu mera hrišćanskoga društva. Npr. kako oblikujem s njima svoj život? Stavim li ove životne programe u zapovedi Božje i u zakonitosti Isusove Besede na Gori, tada mi postupno postaje jasno, što mo-gu učiniti od svog života, kako ga mogu sve više i više usmeriti u plemenitije i finije putanje.

Mladić:

Gabi, nije li to previsoko merilo za naš zemaljski život? Nije uvek lako, pouke Besede na Gori konsekventno sprovoditi u delo. I uprkos nastojanju ne napreduje se tako brzo. Savršenstvo, na žalost, još dugo nije na vidiku. Što ti savetuješ?

Prorok:

Dragi Martine, savršenstvo je cilj. Tamo vodi put. Put -znači proces sazrevahja, razvoj. Mi ga polazimo korak po korak. I viša etika, o kojoj sam govorila, ne može se ostvariti od danas do sutra. Nju ćemo, međutim, dostići samo ako to stvarno i hoćemo. Zato je potrebna jasna i iskrena temeljna odluka.

Najpre je potrebno pitanje: Hoću li uopšte ovu etiku potvrđivati? Sledeće pitanje zatim glasi: Hoću li uopšte težiti toj etici? Ako možeš ova pitanja potvrditi i ako si odlučan da se boriš kako bi to postigao, tada trebaš imati cilj. Ako si taj cilj postavio, tada sebi možeš zadati i dnevne korake. Na putu u viši život oni znače: Ono što me danas vidno uzbuđuje, to mi hoće nešto reći, to je govor moje savesti koja mi kaže, šta je danas u meni previše ljudsko. Šta je i gde je koren tog snažnog uzbuđenja? Gde se koren nalazi, najčešće nam kaže fini osećaj. Ako molimo Duha Božjeg u sebi tada taj osećaj postaje jači. On nam pokazuje kako se zove koren.

Ako naše uzbuđenje počiva na neslozi s roditeljima, prijateljima, kolegama. Ne znači ništa ako se razmerice i svađa otklone samo uzajamnim tapšanjem po leđima i mišljenjem da je sve opet dobro, nego otklanjanjem korena koji su ih prouzrokovan.

Pronaći korene i otkloniti ih je važno da bi se mogli činiti daljnji koraci ka višem cilju. Ide se korak po korak. Stalno se kaže:Pred pobedom predstoji borba, na kraju i borba sa vlastitom previše ljudskom prirodom. Znaj: Ko čini korake ka tom visokom cilju, uz sebe ima jedinstvenoga pratioca. To je Duh Hrista Božjega, koji je kao Isus, tebi i svima nama rekao, i kao Hrist nam uvek iznova kaže: Sledite me!

Da je neophodno pronaći korenje da bi ga iščupali iz tla naše duše, kako ne bi iz nje izašao isti izdanak, uči nas i priroda. Ako samo odrežemo cveće ili

travu, tada iz korena opet raste ista vrsta. Isto vredi i za naš život. Onaj ko samo gura na stranu svoje okrutne misli, prezapenjenu ego-narav, takođe svoje strasti i programe želja, taj nije ni blizu izvadio koren iz tla svoje duše i podsvesti. Polako, često neprimetno ra-ste izda nak, preko gr ešnih misli, prezapenjene ego-naravi, strasti i masivnih želja. U poređenju sa prirodom može se reći: lb što ponovo izlazi iz korena, u mnogo čemu je bujnije i jače, jer je duže vremena bilo hranjeno. U danim prilikama to nas nadjača - i tada ga je teško kontrolisati.

Mladić:

Ne zahteva li sve to puno vremena? Takav čovek skoro da nema više slobodnog vremena; pa on je stalno zaposlen sa sobom.

Prorok:

Put samosavladavanja ne donosi sa sobom ograničenosti u životu. Tako se oseća samo na početku.Možeš mi verovati, jer u tome imam iskustva. Prvi koraci savladavanja u vezi sa previše ljudskim - su svakako teški, jer stare navike pokazuju se kao tvrdoglave. Ti moraš raditi na sebi, rvati se i boriti sa sobom. Ali kada se učine prvi koraci ka višem cilju, tada postaješ jasniji i budniji, postigao si proširenu svest i dar bržeg i lakšeg shvatanja. To ti pomaže da u povišenoj budnosti vrlo brzo naučiš da prepoznaš šta te tišti, gde leže koreni i kako ih možeš očistiti.

To brzo čišćenje omogućava ti svestan život ali i slobodno vreme ispunjeno smislom. Ako imaš slobodnoga vremena, tada znaš takođe i kako ga možeš iskoristiti. Upravo naš današnji život nudi mladima mnoge mogućnosti da učine i nešto produktivno ili kreativno, da unaprede talente, takode i da se bave hobijem, sportom, muzikom, plesom - zašto ne i rokcn-rol? -sa prijateljima biti zajedno ili ponekad posetiti diskoteku, ili voziti inline -skates ili mount -byke itd.

Znaj: Sve ovo s merom i ciljem ne šteti mladome čoveku. Baš naprotiv. On može iz toga postići iskustvo i zrelost za svoj daljnji život, samo kada se ne ide predaleko. U starosti on tada neće pričati o svojim odricanjima, nego o svojoj mladosti, iz koje je crpeo iskustvo i iz koje je postigao zrelost, što mu je u daljnjim životnim razdobljima donelo samostalnost i neovisnost.

Mladić:

Gabriela, jedan moj prijatelj postavlja daljnje pitanje: Primećujem nesigurnost u zvanju. Kako da izađem na kraj s tim?

Prorok:

Odgovor za tvoga prijatelja glasi: Upitaj samoga sebe: Jesu li to samo nesigurnosti? Ili je to štoviše neraspoloženje da se obavlja to zvanje. Ili, eventual no osećaš potpunu odb ojno s t prema zvanju? Nesigurnosti u zvanju nam uvek kažu: ili se moramo dodatno obrazovati, ili, ako smo neprikladni za to zanimanje, preći u ono koje više odgovara našoj nadarenosti i sposobnostima, koje nas, dakle čini sigurnijim i koje možemo ispunjavati s radošću. Odbacimo li neko zvanje, bilo pre samoga izbora ili za vreme obavljanja, tada možemo sa sigurnošću reći da nam ono u bu-dućnosti neće doneti radosti, ni onda kad bismo u datim okolnostima s njim zaradili puno novaca. Zvanje bi nam trebalo pričinjavati radost. Rad treba biti prožet našom sposobnošću. Time stičemo sigurnost, a konačno i nezavisnost koja nam opet donosi pravu slobodu.

Mladić:

Drugi prijatelj postavlja sledeće pitanje:

Nalazim se pred izborom zanimanja. Svako kaže nešto drugo šta bi trebao da radim. Ni sam još nisam siguran. Kako da postupim ispravno?

Odgovor proroka:

Uobičajeno je da nas drugi savetuju koje zanimanje da biramo. Takav savet nije uvek nesebičan, isključivo je dobar savet pomoć. Često savetodavac želi svoj nepogođeni izbor zvanja, svoje idealno zvanje, videti ostvareno u drugome, npr. u svom sinu, kćeri, u dobrome prijatelju ili prijateljici.

Upravo kada se radi o izboru zvanja mladi bi trebali sami postupno razviti osećaj koji talenti i sposobnosti leže u njima. U dobu kad mladić stoji pred izborom svog zanimanja, aktivni su i određeni talenti, sposobnosti i sklonosti. To sa sobom donosi životni ritam svakoga pojedinog čoveka. Ne bismo trebali dozvoliti prisilu ni od čega ni od koga. Dobre savete možemo svakako prihvatiti, no istovremeno trebali bismo odvagati koje sklonosti ili čak sposobnosti i talente imamo. Da bi bili sigurni što odgovara pojedinom mladom čove-ku, mladi prahrišćani, npr. idu u razne radionice i preduzeća Hristovih prijatelja, da bi tu i tamo učestvovali, dakle kako bi se informisali u praksi koje im zanimanje odgovara. Iz toga proizlazi određena sigurnost u izboru pravoga zanimanja. Možda neko od vas, ko čita ovu brošuru, poznaje vlasnike predu-zeća koji bi mu u tom pogledu mogli pomoći, i dopustiti mu da malo zaviri u njihove pogone.

Mladić:

To je dobar savet. Ko želi svoj život uzeti u ruke, taj će sigurno razmotriti takve mogućnosti. Imam na zalihi još pitanja, čak mnogo pitanja. Smem li da ti pročitam sledeće?

Pričati o Bogu nije "in" među mladima. U crkvi mi Bog deluje starinski. Ne mogu sebi uopšte predstaviti da On živi. Da lije Bog samo nešto za starije ljude?

Prorok:

Kažeš da pričati o Bogu nije uo-bičajeno među mladima i u drugoj rečenici: "U crkvi mi Bog deluje starinski."

Kao Božji instrument imam mnogo, jako mnogo Božjih iskustava. Tako ti mogu iz sopstvenog iskustva garantovati da Bog nije crkveni Bog koji je instituc i onaliz ovan i pretvor en u antikvitet. Budući da se iz toga antikviteta, crkvenog BOGA, već odavno povukao život, Bog, nije ni čudno što nemaš utisak da ON stvarno živi. Ali On, stvarni Bog, Večni, živi! Jer On je život!

Mada se o Bogu mnogo govori, ipak jedva da poneko ima jasna uobičajena iskustva o Njemu.

Na Zapadu život, večno postojanje, sveprisutnu snagu, prastruju nazivamo Bogom. Bog je Duh koji prožima besko-načnost, koji je Sebi iz Sebe dao oblik, oblik Boga; On je večni Otac koga i nazivamo Bog-Otac. Iz večne prastruje, Boga, Bog-Otac je stvorio bezbroj duhovnih sunaca i svetova, sedam puta se-dam nebeskih područja i duhovna prirodna carstva. Stvorio je božanska bića, duhovna bića, koja žive i deluju u večnom kraljevstvu, Bogu. Prastruja je dah, život, koji sve održava i prožima.

Budući da je Bog život u svemu, On je i život u materiji. U svakome čoveku, u svim dušama, u četiri elementa: vatri, vodi, zemlji i vazduhu i u svim snagama materije, u svakom atomu, u svakoj molekuli je sadržano bivstvo, komprimovana prastruja, dakle BOG. Bog je Reč u svim stepenima svesti kao npr. u zrače-nju sazvežđa, u prirodnim carstvima, u dušama i u ljudima. Bog je, dakle život u tebi, u meni, u svakome od nas.

Samo kada posmatraš prirodu u njenoj raskoši i nemirno raspoloženje u proleće, kada doživljavaš elemente, snagu u glasu ptica, evoluciju prirodnih oblika u toku godišnjih doba i konačno i promenu onih ljudi, koji svoje duše uzdižu k Bogu tako da one postižu opet večnu mladost i imaju svoj opstanak u božanskoj struji, tada osećaš i prepoznaješ nešto od duhovne prasupstance koja je u svemu i kroz sve deluje. Tada osećaš mladost, fini duhovni fluid, u svemu. Tada često primetiš da poneki stari čovek istina nosi tragove svojih godina ali kroz njega blista spontanost prastruje, Bog, večna mladost. Bog, koji je tvoj večni Otac, moj večni Otac, Otac svih božanskih bića, duša i ljudi; je spontanost, mnogostrukost, dinamika, oblikovanje, snaga i izvor snage - ti to doživljavaš u svojoj mladalačkoj dinamici. To je Bog, prastruja u tebi.

Institucionalne crkve su uistinu od Boga napravile portret s grubim i okrutnim crtama, sa tim su Ga ponizile na nivo starine. Dinamičnom, sveprisutnom Bogu, koji je u svakome vatra, svetio Reči, oni ne daju da dođe do reči. Službenici službenih crkava imaju svoj isti godišnji ritual ne samo za određene praznične dane, već je svaki dan obeležen institucijom crkve. Propovedi su često slične ili iste, godinu za godinom. Njihova služba Božja nije uvek svakodnevno služenje bližnjem, već mnogo više služenje crkvi. Crkveni službenici istina govore o Bogu, ali ne dopuštaju da On govori i deluje kroz njih. On se ne može objavljivati preko njih, jer oni imaju institucionalnu predstavu o Bogu koja nije u skladu s večnim Ocem, dakle s Bogom-Ocem.

Bog, naš Otac, je sklon svoj Svojoj deci, tebi, meni, svakome. On nas želi ponovno u večnome kraljevstvu, u večnim nebesima. Stoga je On k nama poslao Svoga Sina, Suvladara Neba, koji je postao naš Otkupitelj. Isus je utelovljavao večnoga Oca, jer je po smislu govorio: "Otac i Ja smo jedno", što će reći: "Ja, Isus iz Nazareta, živim tako kako je volja večnoga Oca na Nebu.

Pogledaj Isusov život, predstavi sebi spontanog, dinamičnog mladog čoveka koji je sa Svojim apostolima išao uokolo prašnjavim ulicama objavljujući radosnu vest ljubavi Svoga Oca, koji je stanovao pod zvezdanim svodom, koji je u svakoj životinji, svakoj biljci video Božju vladavinu, koji je svoje apostole, učenike i učenice upućivao u najfinije zakone svemira, koji ih je poučavao se-deći pod stablom, koji je stajao na polju i hiljadama ljudi najavljivao radosnu vest života, Besedu na Gori, koji se s nekoliko apostola ukrcao u čamac i odveslao jezerom Genazareta, koji je tadašnjim farizejima i pismoznancima, licemerima, govorio istinu u lice. Isus dakle nije oklevao - On je utelovljavao spontanost unutarnjega života.

Posmatraju li se danas crkveni nosioci dužnosti s njihovim titulama i "dostojanstvima", s njihovim talarima, odećom i njihovim crkvenim građevina-ma, svako bi morao reći: Ovde nešto nije u redu. Tamo jednostavni Isus iz Nazareta, Sin Božji, a ovde "službeni dostojanstvenici", koji s "dostojanstvom" zastupaju nešto što Isus nije učio. Isus nije bio takav kakvi su oni. Tako, kao oni, Isus ne želi. Tako kao što oni naučavaju, govore, postupaju i najzad kako žive, to ne odgovara učenju Isusa iz Nazareta.

Nezavisno od starosti smem i ja na neki način osetiti spontanu, večnu snagu Božju, unutarnju večnu mladost, svežinu duha, život koji je jedinstven. Svako ko sve više i više odlaže svoje previše ljudsko, odnosno žrtvuje ga sa Hristovom pomoći, te sve više čini šta Bog želi, taj u sebi otvara izvor najviše snage koja je uvek sveža i jasna i mlada-lačka. Jer Isus nam je rekao: Sledite Me! Sledimo li Ga, tada činimo ono što Bog želi pa doživljavamo u sebi, na sebi i kroz sebe slično kao naš uzor, Isus, Hrist. Ne treba da puno govoriš o Bogu. čini što nam je Isus zapovedio i potvrđuj spontanoga, mladoga čoveka, Isusa iz Nazareta, tada dobijaš radost da činiš šta Bog želi. Tada više nisi onaj što oponaša ili čovek koji okleva, već spontan mladi čovek koji u svojim mislima i u svome ponašanju odaje počast Bogu pi-tajući se: Kako bi se Isus ponašao u ovim i onim prilikama dnevnih do-gađaja, šta mi On želi reći u mom ponašanju preko mojih misli, preko mojih želja?"

Dragi brate, ne gledaj na antikvitetskog Boga o kome uče crkveni nosioci dužnosti, nego dopusti da Hrist uskrsne

u tebi! On, Isus, mladi čovek, želi da bude tvoj pratilac.

Bog, dakle, nije samo za starije ljude. Bog je za mlade, Bog je za takozvane odrasle, Bog je za starije ljude. Bog je uvek prisutan i daje se uvek potpuno. Iskusi Ga i doživi tako što slediš Isusa, i imaćeš uz sebe svesno najboljeg prijatelja.

Mladić:

Onako kako to ti kažeš, dodiruje me. Tu se jednostavno oseća da ima nešto, nekakva širina, jedna perspektiva! Kada sve to čujem i dopustim da deluje u meni, dolazi mi misao:

Kako mogu ono što Isus želi od mene da uklopim u svoj život, da dovedem u sklad s onim stoje u spoljašnjem moja svakodnevica? Nisu li to dva sveta? Da li je Isus moj pratilac i onda ako se okrenem stvarima koje su uobičajene za nas mlade?

Ja sviram gitaru, i nas nekoliko sviramo, imamo znači bend. Gabi, prema onome što si rekla, da li i dalje možemo svirati rock muziku? Možemo li plesati i rock, n roll?

Prorok:

Kao što sam pre rekla: Sve s merom i ciljem. Naravno da možeš svirati rock muziku, naravno da možeš i plesati rock, n roll, ako sve zajedno ne postane porok, ako se ne izrodi u razuzdanost, tj. ekscese. Zašto ne?

Mladić:

Raduje me što mi tako objašnjavaš sledbeništvo Isusovo. To nije, dakle život potpunog odricanja. Kako sam ra-

zumeo, čovek ipak srne ponešto da proživi, dok to ostaje u razumnim granicama i ako se u tome ne izgubi. Na mojoj cedulji je sledeće pitanje drugoga mladića: Ja sam mlad čovek i učim zanat. Sada sam na trećoj godini učenja. Kako da se zaštitim od toga da ne postanem stručnjak koji sve rešava samo znanjem?

Prorok:

Biti stručnjak nije ništa loše. Naprotiv, dobro je imati stručne kvalitete u svome zvanju. Dobro društvo treba stručno sposobne ljude koji vladaju po-dručjima svoje struke.

U ovome našem društvu mnogo toga se rešava "znanjem". Pitanje je da li poznavalac to stvarno "zna" ili samo želi da sprovede sopstvene predstave i želje koje ne odgovaraju stručnom znanju.

Već smo često pričali o spontanom, svemudrome duhu, koji nam može u svakoj situaciji, u svim životnim pitanjima, pa i u stručnim, bljesnuti jedno zakonito rešenje, svesno Boga. Pod-sećam na ono što je svima nama, a posebno vama mladima, prenela Liobani, naša sestra iz duhovnoga carstva, a što je dato u knjizi "LIOBANI, Ja objašnjavam - hoćeš li učestvovati?" Ona vam tumači kako da u sebi otkrijete unutarnjeg pomagača i savetodavca i sa Njegovom pomoći nađete rešenje nekog problema, i odgovore na neko pitanje, bilo u školi, zvanju ili dokolici.

S našom stručnom delatnošću je kao i sa svime ostalim što radimo: Radimo li sa svojim egom, koji se uvek želi prikazivati, naduvavati i imati pravo, tada ćemo pre ili kasnije doći na svoje previše ljudske granice. Sa svojim intelektom mi ne gledamo preko granice kao preko zida našega horizonta znanja. Posledica je da činimo nešto što smatramo rešenjem. Kasnije zatim moramo spoznati da je naše rešenje dovelo do raspadanja. Trenutno to doživljavamo u privredi. Gde god pogledamo, puno toga je trulo, to je refleksija zida naših predstava ili programa znanja, refleksija našega ega.

Ako Bog za nas nije antikvitetski Bog, dakle nije antikvitet koji stoji u uglu, koji nam više nema šta reći o našem životu, tada će nam postati jasno da intelekt uvek ima svoje granice, jer je on naučen, stečen vaspitanjem. Inteligencija BOG zna sve, pomaže nam u svakoj situaciji, onda kada se predamo spontanom pomažućemu Duhu, ispu-njavajući korak po korak Njegovu volju, koju prepoznajemo u Deset zapovesti i Isusovoj Besedi na Gori. Tako se širi naša svest i mi stičemo pristup unutanjem pomagaču i savetodavcu, Duhu Hrista Božjega u nama. Ako činiš, dakle ove korake, tada ćeš biti stručnjak u svome zvanju, koji dopušta Božjoj inteligenciji da upravlja preko njega, koji dakle intelekt, stručno znanje stavlja na raspolaganje inteligenciji BOG. Struč-njak zatim postupno gleda preko granice, preko zida intelekta, i saznaje rešenje za rešenjem, korake koje intelektualac samo-poznavalac ne poznaje, jer se oslanja samo na svoje znanje, na naučeno.

Smisao života je, dakle da školujemo svoj razum, da razvijemo svoje sposob-

nosti i kvalitete, ali da ih sjedinjujemo s inteligencijom BOG, tako da spontani, večni, sveznajući Duh može upotrebiti naše stručno znanje kao instrument za dobro društvo na visokom etičkom nivou.

Mladić:

Ovdje imam jedno pitanje koje je važno za mnoge od nas: Šta misliš o prijateljstvu između mladića i devojke?

Prorok:

Imati dobre prijatelje zaista je dar kog treba ne samo čuvati nego i negovati tako što smo za njih i s njima. Dobri prijatelji zajedno dele radost i bol. Oni se uzajamno pomažu. Dobri prijatelji su otvorena prijateljska zajednica u koju može pristupiti svako s časnim namerama i koji je spreman negovati prijateljsku vezu. U dobrome prijateljstvu izgrađuju se pozitivne snage. Iz prijateljstava mogu proizići prijatelji koji se međusobno pomažu. To može dovesti do bržeg unutarnjeg rasta.

Dobrih prijateljstava ima takođe među mladima i onda kada mladić ili djevojka ne svezu odmah povezujuće lance zbog masivnih želja za seksual-nošću. Božanski red stvaranja predviđa da se muškarac i žena telesno sastaju onda kada oboje žele dete. To je cilj visoke etike i morala za sve nas ljude u dobro funkcionišućem etičko-moral-nom društvu.

Sve više ljudi polako shvata da postoji reinkarnacija, koja je bila mnogim vekovima neopravdano poricana od strane službenih crkava; oni, dakle, veruju u ponovno utelovljenje duše, što naravno znači da mi sa sobom u ovo zemaljsko postojanje donosimo grešne programe iz pređašnjih egzistencija, npr. želju za telesnošću, dakle za sek-sualnošću. Kod jednih je ta želja više izražena, kod drugih manje. Jedan u svojoj misaonoj slici ima seksualne ekscesne želje, drugi se preko seksualnosti želi opustiti ili upravo polnim životom želi vezati drugoga za sebe. Ima puno različitih lanaca koji vezuju. No svaki vezujući lanac, takode i seksualnost, želi nešto za sebe, za ego ili za sopstveno telo. Jedan hoće uvek ponovo da doživi seksualnost da bi rasteretio svoje živce ili uživao u zadovoljstvu živčanih nadražaja, drugi se može zadovoljili samo u telesnim ekscesima, dakle u ekstremnim oblicima telesnosti. Poneko nakon polnog odnosa ima lošu savest, onda kad je sa tim samo iskoristio partnera. Bez obzira o kom se stepenu polnog odnosa radi uvek se moramo pitati: "Gde je koren toga nagona?" Želim li se vežbanjem i uvežbavanjem seksualne prakse razviti u seksualnoga razmetljivca ili želim razviti moralno-etičke vrednosti time što težim prepoznati uzrok svoje sklonosti da bih ga postupno odstranio?"

U našem današnjem vremenu ne može se reći: "Smeš imati seksualni od-nos s mladićem ili devojkom samo ako se venčate i želite dete. Kada bi to išlo tako bez problema, kada bi ljudi s la-koćom to ispunjavali kao pretpostavku, bilo bi lepo, jer bi oboje povezivala da-juća i primajuća ljubav, a njihova bračna sreća ostala bi nepomućena. Budući da pojedinac, više ili manje, seksualne želje donese sa sobom u ovu inkarnaciju, za većinu ljudi je velika pobeda udovoljiti zahtevu o kom je bilo reč. Nekima to uspeva. To zavisi od sklonosti koje je čovek doneo sa sobom kao i od cilja koga je pojedinac postavio za svoj život. Drugima to ne uspeva jer su sa sobom doneli odgovarajuće delujuće programe. To međutim ne bi trebao biti razlog za izvinjenje u smislu: "Ja sam doneo sa sobom baš jake seksualne programe, dakle, moram praktikovati seksualnost. Ne mogu ih jednostavno potisnuti." Oni se ne bi trebali potiskivati, jer što je potisnuto nije uklonjeno. Tu treba uvek naglasiti: Valja pronaći koren preterane seksualnosti kako bi se mogao ukloniti taj početni uzrok iz kog se uzdiže odgovarajuća enegija.

Ni na jednome čoveku i njegovome mišljenju i činjenju ne trebamo prelamati štap. Ali svako ima mogućnost da se postupno profini tako što analizira i prevladava donete programe, a ne da ih izgrađuje time što dugo vežba, dok ne izgubi osećaj vaganja i merenja, savest, i upušta se u seksualni život, bez obzira na to kako je onom koji je iskorišten, koji u nekim prilikama bude gurnut u stranu, bilo u braku ili-seksualnome prijateljstvu. Ko ima savest, taj će uvek razmisliti šta može učiniti preteranom seksualnošću, bilo sebi ili bližnjem, i da li je to što radi u skladu sa sopstvenim samopoštovanjem i s poštovanjem pre-ma bližnjem.

Vezujući lanci višestruko se povezuju seksualnošću. Da li je ta "ljubav"dovoljna za osnivanje porodice, da li će ta "ljubav" odoleti vaspitanju dece, da li ta "ljubav" može izdržati i do duboke starosti, to možemo danas zaključiti po broju rastavljenih brakova. Ko želi osnovati porodicu, trebao bi se pitati: Stoje moj motiv? Da bi se mogao negovati dobar brak i porodica potrebna je unutrašnja naklonost; privlačnost koja se temelji samo na prisilnoj seksualnosti, nazovimo to kratko seks, svakako nije dobra osnova. Za dobar brak je pot reb n a to l eranc ija, me đusobno razumevanje, blagonaklonost koja je konačno davanje i primanje, i koja dolazi do izražaja i u telesnoj povezanosti.

Ima, dakle, puno varijanti prijateljstava između mladića i devojke. Pravo prijateljstvo je odnos među ljudima koji nije obeležen seksualnošću. Radi li se o seksualnom prijateljstvu, ono može imati razna obeležja koja sam već nave-la. Kada je posredi istinska i duboka naklonost bez snažne želje za preterivanjem u seksualnosti ili njene dogradnje i izgradnje, tada iz toga može nastati dobar brak i porodica, ako je znamo negovati.

Ko se upušta u partnerski odnos ili brak i zasnuje porodicu treba da bude svestan odgovornosti koja se tu zahteva. Koliko patnje, unutarnje, ali i spoljnje bede ide na račun lako sklopljenih brakova!

Prema Ustavu Savezne Republike Nemačke brakovi i porodice su pod posebnom zaštitom države. Kako to izgleda u stvarnosti? Štiti li država stvarno brak i porodicu - i koji brak? Danas je skoro svaki treći brak rastavljen, a bra- kovi se sklapaju po drugi, treći i četvrti put. Na brzinu se zasnivaju porodice u koje dođu deca. Odmah zatim se raspada taj brak, ta porodica.

Znam sledeći slučaj: jedan mladi bračni par je dugo želeo dete. Dugo priželjkivano dete je došlo na svet i sada je staro godinu i po. Ali muž se iznenada odvaja od porodice i nalazi sebi jednu prijateljicu kod koje se i presijava. Maj-ka s jeđnoipogodišnjim detetom je sada sama i postala je socijalni slučaj, jer muž ne može prehraniti svoju porodicu i se-be.

U konkretnom slučaju postavlja se pitanje: Koji brak ili porodica štiti država - prvi, drugi ili treći? Kako država štiti npr. samohranu majku s jednoipogodišnjim detetom? Da li je za ovo dvoje ljudi izlaz socijalna pomoć? Ako da, to za mene znači biti zapostavljen. Muž, međutim, sudski utvrđenim delom svoje plate živi s prijateljicom koja prema prilikama može s njim deliti svoju platu. Ko deli sa samohranim maj-kama i decom?

* Pitala sam jednoga pravnika kako se može takvo ponašanje političara uskladiti sa Ustavom. Odgovorio mi je: Za Ustav su brak i porodica naročito visoke vrednosti. Savezni ustavni sud je utvrdio da Ustav smatra brak "načelno neraskidivom životnom zajednicom:" U građanskom zakoniku je čak naglašeno:"Brak se sklapa doživotno". Savezni Ustavni sud ustanovio je dalje: "Bračni partneri doduše mogu i ne uspeti u zadatku da ostvare sopstvenu doživotnu zajednicu zbog sudbinskih ili odgovarajućih zapletenosti ili uzroka. Brakovi se mogu raspasti a da ih državni zakoni ne mogu održati ili obnoviti.

Šta na to kaže država? Može li ona uopšte nešto reći? Može li uvesti prava za napuštene žene i samohrane majke s decom? Državnici, političari, ljudi koji zastupaju državu, odnosno narod, teško da mogu nešto reći o tome jer ni sami nisu bolji. Bacimo li pogled u privatan život ponekog političara, vidimo da su mnogi od njih jedan i l i više puta rastavljeni i dva ili tri puta ponovno oženjeni, ili da žive s nekom prijateljicom. Kod nekih postoji brak i porodica samo prividno, jer pored toga imaju prijateljicu.

Državnici, političari, ne moraju brinuti za svoj prvi, drugi ili treći rastavljeni brak, njihove su plate delom toliko velike da sebi mogu priuštiti još i četvrtu ili petu rastavu braka i eventualno se upustiti u daljnje brakove.*

Jesu li, dakle, političari uzori za održavanje našega Ustava kojeg oni, napokon zastupaju? Kako da narod bude bolji ako su državnici, političari, ponekad u mnogome gori od naroda? Sigur-

Ustavni zaštitni propis ne garantuje doživotni brak apstraktno nego u obliku koji odgovara vladajućim stavovima. Prema tome u osnovi Ustava stoji svetovna slika građansko-pravnog braka kojoj pripada i da se supružnici ... mogu rastavljati".

"Vladajuće stavove" bitno obeležavaju i odgovnorni političari. Ako oni sve manje za ozbiljno uzimaju temeljne vrednosti braka, sve više razaraju Ustav koga reprezentuju. Oni reprezentuju temeljne vrednosti koje sami ne poštuju. Oni snose važnu saodgovornost kada opada javna etika i moral.

no su i institucije crkve blagoslovile te brakove, i zar nije katolička crkva kao i protestantska nekima od tih supružnika raskinula zavet vernosti? Umesto da crkveni službenici, koji su blagoslovili te brakove i potvrdili ih zavetom vernosti, pozivaju takve državnike na etiku i mora], tako što im objasne da po njihovim hrišćanskim načelima sakrament, odnosno obećanje, ima svoju valjanost, oni sede s tim političarima u prvim redovima, te "šire svoje molitveno remenje i povećavaju kićanke na svojoj odeći" i na kraju krajeva dopuštaju da oni koji sede "na čelu za stolom i u sinagogama", uključujući i crkveno poglavarstvo, budu isti kao pre 2000 godina kad je Isus pismoznance i farizeje nazivao licemerima "vi koji ste poput okrečenih grobova sto spolja lepo izgledaju, ali su iznutra puni mrtvačkih kostiju i samog smeća". Kao što se u crkveno datoj obvezi u vezi s brakom kaže: Treba da budete jedno drugom verni dok vas smrt ne rastavi". Ako već to ne slede političari koji su na čelu naroda i Ustava, ko će se onda držati toga? Bolje ne uzimati za uzor, ni crkvene poglavare, ni državnike, koji čak u jednoj od svojih partija nose slovo H, kao hrišćanski. Predstavlja li brak sklopljen u crkvi prevaru u ponašanju? Da li crkvena nauka

o braku vredi samo za narod, a ne za političare? Jer crkveni poglavari sede sa svim brakolomcima u prvim redovima. Koliko često se priča o etici čija je suština moralno ponašanje čoveka, dakle o nauci o moralu. Gde je izostala ta etika koje se ne drže političari ni crkveni nosioci dužnosti?

Prema Dudenu etika znači "Celokupnost moralnih normi i načela koje leže u osnovi stava svesne odgovornosti". Etika jednoga naroda kao i staleža, etika postupanja svakoga pojedinca sve bi trebalo biti propraćeno hrišćan-skom etikom. Shvatimo li to po smislu ili čak doslovno, tada uviđamo da moral nije u raspadanju, već se raspao.

Dragi mladi, svako ima slobodnu volju da prihvatiti višu etiku i moral, dakle principe moralno-običajnoga ponašanja. Ko govori o hrišćanskoj etici, a ne pridržava je se, taj je najlošiji uzor za mlade. Želite li pridoneti jednom boljem, etički-moralnom društvu, društvu s višim vrednostima, tada ne gledajte ni na državnike, ni na političare, ni na bilo koga drugog čoveka, već kao što je rečeno, na Isusa iz Nazareta.

Mladić:

Gabi, hoćeš li mi, molim te, još jednom reći korake ka razvoju viših etičko-moralnih vrednosti? Verujem da su oni za nas važni.

Prorok:

Rado, Martine. Predstavimo sebi još jednom:

Kako se malim koracima mogu razviti više etičko-moralne vrednosti? Ponavljam:

Trudi se da slušaš ljude oko sebe i pokušaj im odgovoriti iskreno. Ne pravi

se toliko važan u razgovoru. Ne budi onaj koji zna bolje, već razmisli da li si zaista dorastao pitanju i možeš li odgovorom pomoći i služiti.

Drži svoje telo čistim. Trudi se da nosiš čistu i urednu odeću.

Pozdravljaj ljude oko sebe s iskrenim mislima i rečima i budi svestan da i ti želiš da te tako pozdravljaju: sa otvorenim i vedrim licem.

Ako si u školi ili u struci, ne pravi šale o svojim učiteljima ili učiteljicama ili pretpostavljenima, kao ni o učenici-ma i kolegama. Želiš li da se oni rugaju tebi?

Jedi i pij pristojno i budi svestan da je ono što uzimaš kao hranu i piće, dar Stvoritelja Svojoj ljudskoj deci, preko Majke Zemlje. Postupaj dobro sa životinjama, s biljkama i sa čitavom prirodom, dakle onako, kako bi i ti želeo da se postupa s tobom. Jer svi oblici prirodnih carstava osećaju zato što u sebi nose život, osećanja i osećaje. Budi svestan da je Majka Zemlja darodavac tvome fizičkom telu. Ko poštuje sebe i drži svoje telo čistim, on ceni i poštuje i Majku Zemlju. On neće svesno naneti bol niti životinjama niti biljkama. On će ceniti i minerale i neće ih izrabljivati.

Susretneš li čoveka -bio ti poznat ili stran - ne potcenjuj ga, jer onakav kakav je on trenutno, takva je njegova sadašnja svest; to je njegova individualnost.

Takav kakav je pojedini čovek, tako on misli i živi; takva je njegova sopstvena slika koju on crta svojim mislima i željama. Tako se on predstavlja tebi i ljudima oko sebe; tako se i odeva; tako ureduje svoj stan; tako u njemu živi i tako se ponaša. Svaki čovek je drugačiji od drugog. Biti drugačiji nazivamo stanje svesti pojedinca. I ti se razlikuješ od drugoga, svoga bližnjeg. Ti imaš svoje stanje svesti, on svoje. Koje je od dva "pravo"? Prema božanskom Zakonu - ni jedno, jer svako više ili manje, pokazuje svoje negativne, grešne sklonosti, dakle ono što mu "leži", odnosno što uz njega prijanja. Zbog toga svako govori, sudi i osuđuje samo iz svoga krivog ponašanja i tako postaje sopstveni sudija. Isus je rekao o tome: "Ne sudite, da vam ne bude suđeno. Jer kakvim sudom sudite, i vama će suditi; ikakvom merom merite, i vama će meriti."

Ne upućuj ljudima oko sebe misli ispunjene mržnjom ili zavišću, jer ni ti ne želiš da drugi to čine tebi.

Dopusti slobodu svojim bližnjima. Ne prisiljavaj ih da čine ono što ti želiš ili što bi sam mogao učiniti.

Pomozi svome bližnjem kad uvidiš da mu je pomoć potrebna, a on te zamoli za pomoć. Ali s time nemoj privlačiti pažnju. Učini to skromno i ne zahtevaj od njega ni zahvalu.

Ne prodiri u hram, u sferu svoga bližnjeg, tako što ga želiš promeniti onako kako ti veruješ da on mora biti. Promeni sebe i stekni poštovanje svoga vlastititog života, tako ćeš steći poštovanje prema svojim bližnjima.

Upoznaš li prijatelja ili prijateljicu, upitaj se, s kojom svrhom? Da li je svrha seksualnost, kako bi zadovoljio svoje nadiruće želje? Tada se pitaj, kako bi bilo kada bi tebe upotrebili u tu svrhu?

Dobar prijatelj, dobra prijateljica, jesu oni koji ništa ne traže za sebe, već daju, a ništa za to ne očekuju. To su prijatelji u koje se možeš pouzdati. Ali i ti sam trebaš biti takav prijatelj, takva prijateljica. Prijateljstva koja se temelje na seksualnosti, bez međusobnog poštovanja, može doneti kratko partnerstvo, no nikada dobar i trajan brak.

Za dobro partnerstvo ili trajan brak, potrebno je više. Uvek se pitaj: na čemu se zasniva tvoje prijateljstvo, na seksualnosti ili na etičkoj vrednosti uzaja mn oga p oštovanja? Do br o m partnerstvu i braku pripada i vernost. Možeš li zaista biti veran svome bližnjem? Reći ćeš: "To ne znam, jer ne mo-gu danas reći, što će mi sutra prići."

Iz mnogih razgovora sa bračnim parovima mogu ti reći: Ako nikada ne izgubiš poštovanje prema sebi, a tvoj se partner ponaša isto tako, onda već danas znaš kako ćeš se ponašati sutra, svejedno ko ili šta će ti prići. Dobrom partnerstvu ili braku pripada dakle istinska vernost. Iz prave vernosti trebala bi izrasti viša ljubav, uzajamna ljubav, nesebična ljubav koja se ne služi bližnjim kao objektom - za podizanje vlastite vrednosti, za samoprikazivanje, za postizanje uživanja, zbog udobnosti i još mnogo toga drugog. Viša ljubav je radovanje slici bližnjeg, partnerki ili partneru, koji se, zbog poštovanja sebe, nikada ne iživljava ni u telesnoj estetici, ni u odevanju, ni u uzajamnom razgovoru, ni u društvu.

Već smo čuli: svako ima svoju sliku koja odgovara njegovom stanju svesti. Postane li pak slika negovan, uredan, čestit, pristao portret, ako oba partnera pristaju tada to može postati ljubljena slika koju -kako jedan tako i drugi, uvek rado gleda, voli i želi s njom biti. Iz toga nastaju vernost i ljubav.

Osnova dobroga braka je uvek sklonost iz koje nastaje povezanost, a ne vezanost.

Dobra bračna povezanost očituje se u tome što se o svemu može međusobno razgovarati i što se zajednički stvaraju brak i porodica. Tada se o svom vlastitom braku i porodici može pričati i drugima, jer ne postoje tajne, ništa što deli i vezuje, ništa što drugi ne smeju znati. U dobrome braku vlada sloboda; a sloboda nastaje isključivo sa vernošću, na osnovu koje se jedno u drugoga mogu pouzdati; ona je postojana, time što se ne pridobija i održava seksualnošću, već se zajedno teži k višim vrednostima ko-jima nas je Isus poučavao i živeo ih za primer. Iz toga nastaje, među ostalim, pozitivna razmena, npr. u dobrim razgovorima, u zajedništvu, u uzajamnosti; oba partnera unose u zajednicu ono što poseduju od unutarnjih vrednosti koje uve k i maju kar akte r ne koristoljubivoga, nesebičnoga; oni se dakle aktivno zalažu, ne samo u porodici, stambenoj zajednici ili u ostalom užem okruženju, već u velikoj celini za dobro-bit svih. Tako oni vode plodonosan život, koji ih ispunjava i usrećuje. Tada telesna povezanost istina postoji, ali ni-je odlučujuća jer se ne iskorištava za držanje i vezivanje partnera, za opušta-nje ili za druge svrhe. Takav brak je otvoren za veliku porodicu u kojoj istomišljenici zajednički žive i rade, slično kao na Nebu, tako i na Zemlji.

Vi mladi imajte na umu: Oboje, žena i muž imaju različito stanje svesti. Svako stanje svesti, takođe i više etičko-moral-ne vrednosti, dakle devize našega života, izražavaju se uvek slikovito.

U mnogim sam razgovorima stekla iskustvo da u braku nije dobro živeti zajedno u najužem prostoru. Bilo bi mnogo bolje - ako je to moguće - da svaki partner imao svoje carstvo dakle svoju sobu ili svoje prostorije koju ili koje on može urediti sam za sebe. Ako je moguće, trebao bi svaki partner imati i svoje kupatilo. Dođu li na svet deca, tada bi bilo dobro da isto i oni imaju svoje malo carstvo. Svako od nas -takođe i deca - ima svoju sopstvenu, individualnu sli ku koja se sastoji od njegovih osećaja, misli, govora, postupaka i htcnja. Tu svoju sopstvenu sliku mi unosimo u svoj stan koji s tim obe-ležavamo, kao da ga crtamo.

Žensko kao ženski stvaralački princip ima po prirodi drugačiju sliku ponašanja, odevanja i stanovanja nego muškarac. Žena, majka, koja odgovarajuće svojoj sposobnosti više uređuje dom, ili koja češće i duže boravi u stanu, nego npr. zaposleni muškarac, name-stiće sobe, stan - odgovarajuće slici svoje svesti. Kada žena u stanu uredi svoju sliku, partnerstvo ili brak mogu biti još dosta dobri, ali kada muž dođe kući i unese svoju sliku u ženinu sliku stana, tako što ovo ili ono postavi ili premesti tu i tamo, što se npr. ne uklapa u ženinu sliku stana, tada to stalno "bocka" ženu. Ovi, pojedinačno gledano, neznatni događaji, tokom vremena mogu dovesti do razmerica, a kasnije zatim do velikih svađa. Tada jedno odbija drugog što zavisno od prilika za posledicu ima razdvajanje. To se može sprečiti tako da svako ima svoje carstvo u kojem se može zasebno izraziti. Ko poštuje samoga sebe, poštovaće i carstvo drugoga.

Ako su muž i žena usvojili najpre manje etičko-moralne vrednosti, a zatim više, kao npr. vernost i višu ljubav, ljubi li dakle muž sliku svoje žene, a žena sliku svoga muža, tada se oni raduju jedno drugome, jer je njihovo ponašanje obeleženo visokim etičko-moralnim normama. Iz toga izrasta i odgovornost prema đeci. Ko neguje ovu svest više etike i morala, on ne nosi samo odgovornost za tu malu porodicu, već je i u struci vrlo odgovoran, i pouzdan. Takvi ljudi se ne izdvajaju ođ društva; oni imaju prave prijatelje i neguju ta prijateljstva. To su ljudi koji su kompetentni i koji u društvo unose svest izgrađenu na unutarnjim vređnostima kakve današnje društvo više ne poznaje.

Ljudi s višim vređnostima i idealima nikada neće reći: "Moja žena ili moj muž je star, tražim za sebe mlađeg partnera". Onaj koga krase više etičke i moralne

norme, u svakom dobu života svoga ima odgovarajući dobitak. To zavisi samo o tome kako s r i i Od jeseni svoga života dobijamo isto toliko lepoga koliko smo nekada dobili od leta. Radi se samo o tome kako koristimo dane, šta činimo od razdoblja svoga života. Ko poštuje samoga sebe, taj ne žali ni za prolećem, ni za letom života, jer je ispunio oba životna razdoblja. Ljudi s ovim unutarnjim vrednostima, ostaju verni jedno drugome.

Kada bi državnici u tom pogledu bili uzori, tada bi i mladi imali koristi od toga. Tada država ne bi trebala zahtevati samo zaštitu braka i porodice, državnici bi tada znali kako se osposobljuju brak i porodica i kako bi ih se moglo zaštititi u svim područjima života.

Mladić:

Gabi, ono što si rekla o prijateljstvu,

o partnerskim odnosima, brakovima, porodicama i seksu, smatram izuzetno važnim, da se ne treba zavaravati. Srećom da postoji neko ko nama mladima može reći šta se događa i o čemu to zapravo zavisi! Ovde dobro odgovara pitanje jednoga mladog prahrišćanina koji me zamolio da ti ga postavim. Ono glasi:

"Doživotno otac, majka, dete - da li mi treba da to sebi "natovarim na grbaču"?

Prorok:

Dobra, neokrnjena porodica zaista nije doživotni zatvor kako ti očigledno misliš. Vid porodičnoga života koji je danas u našemu društvu postao uo-bičajen, nije ona porodica koju ja mi-slim. Porodične veze trebale bi biti povezujuće tako što roditelji čuvaju vernost. Kao što je rečeno, gdje je povezanost vernosti, tamo je i sloboda. Ako svako ima svoju slobodu, jer jedno u drugog mogu biti sigurni, tada se mogu voditi dobri, otvoreni razgovori koji povezuju, iz čega proizlazi uzajamna po-moć. Tada jedan partner od drugoga neće uvek samo očekivati i zahtevati, niti preteranu seksualnost, da bi se na telu partnera mogao opustiti i zadovoljiti. Deca koja poteknu iz takvoga bra-ka, sigurno će biti i vaspitana onako kakvi su partneri. Da li će deca ispuniti merila roditelja ili ne, treba prepustiti deci, jer ko zna kakve sposobnosti ona nose u sebi. Biti slobodan ne znači dopuštati drugome druge partnerske od-nose ili sebi priuštiti takozvane "bračne izlete" ili si. Sloboda znači poštovanje i samopoštovanje.

Budu li deca vaspitana u takvome duhu, tada ona imaju dobre početne mogućnosti za svoj život. Da li će ona koristiti ove mogućnosti, prepušteno je opet njima. Upravo mala deca žele roditelje koji se međusobno razumeju, koji su za njih tu, koji im pružaju dom i sigurnost, gde osećaju da nalaze pažnju, i ono što je odlučujuće, gdje imaju da jedu i piju. I odrasla će deca -ukoliko ona to žele - rado doći ka roditeljima, jer roditeljska kuća za njih ostaje dom ali nije onaj dom u kome jure od mladosti, pa često do koraka u dublju starost. U prirodi je onako kako bi trebalo biti u našim porodicama. Kada se ptići osamostale, grade sebi sopstvena gnezda.

Kada se naša deca osamostale, tada bi trebali u svoje ruke odgovorno uzeti svoj život, ono što su poneli za svoj zemaljski opstanak. Imaju li dobar temelj, npr. roditeljsku kuću i dobro obrazovanje oni će rado doći ka roditeljima u posetu ili na razgovor, ali im neće postati teret u starosti.

Sve dakle zavisi od toga na čemu dvoje ljudi temelji svoj brak - na pravoj vernosti ili na tzv. "ljubavi" koja mnogostruko svoj izraz nalazi u seksualnoj strasti. Osnuje li dvoje ljudi svoj brak na vernosti, razumevanju i slobodi, tada takozvano "doživotno" nije izgrađeno na zarobljeništvu, već na zajedništvu, ali i za ljude oko sebe, za etičko-moralno društvo i za veliki krug prijatelja ili čak za veliki porodični savez u kojem više porodica deluju za zajednicu i za dobro društvo.

Mladić:

Daljnje pitanje: Koje ciljeve sebi mogu postaviti u prijateljstvu, a da ne dopustim da se na mene utiče spolja filmovi, propaganda, mišljenje?

Prorok:

Sadržaji i ciljevi dobrog prijateljstva mogu doći samo iz našeg osećajnog i misaonog sveta u pitanju: Šta povezujem s rečju "prijateljstvo"? Filmovi, reklame, mišljenja, mogu nas pokrenuti, često ne u pozitivnom smislu, jer tamo gde prijateljstvo sklizne u seksualnost, 'tamo više nema povezanosti koja prijateljstvo čini vrednim, već vezanost na objekt uživanja. Svako je slobodan da sam "kroji" svoj život; igla i konac su ono što činimo od svojih osećaja i misli. To smo tada mi.

Mladić:

Seks pre braka - što misliš o tome?

Prorok:

To je delikatno pitanje na koje ne bih želela odgovoriti ni sa ne, ni sa da; jer ja znam za reinkarnaciju, da za sobom imamo više života. U jednome od tih života mogli smo sebi natovariti takozvane programe uživanja, koje preuzima i naše duševno telo i koje duša nakon smrti svoga tela uzima sa sobom u onostrana područja od finije materije , ukoliko to previše ljudsko nije očišćeno. Što duša u onostranom ne očisti, to donosi opet sa sobom u sledeće utelovljenje.

Ako je u planetarnoj konstelaciji koja dušu sprovodi da postane čovek, program uživanja seksualnosti pojačano aktivan, tada mladi čovek u kom sve ključa i vri može vrlo teško zaustaviti aktivne hormone koji vrše pritisak. Opet zavisi od toga kako se ponašamo prema tome nagonu - da li dopuštamo da preko našeg nervnog sistema utiče u naše seksualne hormone, da bismo tada i izvršili seksualni akt, svejedno s kim, ili da li je mladi čovek seksualnost pro-rađuje. Ovo proradivanje događa se, kao što je već rečeno, u glavi, u razumu, time što procenjuje šta ima od toga ako sebi traži seksualni objekat, pitajući se da li je to njegova etičko-moralna crta života, ili da li se želi postupno oslobo- diti tih navaljujućih seksualnih želja. Često puta je i tako, da u jednom sklopljenom prijateljstvu jedno od drugoga zahtevaju seksualno zadovoljenje, mla-di čovek od mlade žene, a mlada žena od mladog čoveka. Tada bi morao svako postaviti sebi pitanje: Šta mi imamo od toga? Šta nameravamo s tim? Želimo li se samo uzajamno zadovoljavati ili želimo osnovati partnerstvo ili brak? Dalje: može li ono Sto se temelji na polnoj strasti biti trajno ili ne bismo li zajedno trebali postati svesni, da bi nas jedan drugi način, kao npr. dobro, otvoreno prijateljstvo, mogao osloboditi ove pol-ne strasti, iz čega bi se mogla razviti jedna stalna veza u kojoj bi svako poštovao sebe i onog drugog.

Generalno se može reći: Sve što radimo zavisi od toga KAKO? To važi za sva područja života, pa i u pogledu telesnosti.

Verujem da će onaj ko pažljivo čita ovo izdanje "Mladi i prorok" sigurno moći pronaći daljnja gledišta po kojima se može orijentisati, ako hoće.

Dinamika mladih se izražava u raznolikim aktivnostima, također u sportu i hobijima različitih vrsta. Upravo mladi ljudi koji se nalaze u periodu "oluja i poriva" mogli bi kroz sport da izgrade otvoreno, iskreno i odano prijateljstvo, takođe i sa suprotnim polom, jer sport i hobi često skreću interese na druge stvari, a polno "uživanje" stupa u pozadinu.

Mladi čovek ne bi trebao ni u kom slučaju sa sportom i hobijima potisnuti misli i želje za seksualnošću, već bi trebao analizirati što bi mogao biti koren njegovoga seksualnog pritiska. Takođe je važno da mladi čovek razmišlja o svom daljnjem životu, bilo o zvanju, o porodici, o pravom prijateljstvu i našem društvu. Ima li on dobar krug za razgovor u kome bi se mogao izraziti, tada će sigurno time redukovati i poneku želju seksualne snage.

Mladić:

Pogled na moju ceduljicu mi kaže: Sledeće pitanje ide u sasvim drugom pravcu.

Nakon uzleta u društvo blagostanja, sada živimo u zaista teškom vremenu: nezaposlenost, zagađenje okoline, ratovi, bolesti, AIDS, genetska manipulacija, korupcija u politici itd. čovek se oseća tako bespomoćnim. Šta bi moglo da bude izlaz?

Prorok:

Mi ljudi uvek pitamo za izlaz iz teških situacija. Uopšteno smo se navikli da gledamo druge kao krivce, optužujemo ih za nesposobnost, neuspešnost i si. Toliko dugo međutim koliko prstom pokazujemo na druge, sve će ostati kako jeste. U valovitom toku gore i dole, nastaviće se s nezapo-slenošću, zagađenjem okoline, ratovima, bolestima, genetskom manipulacijom, kloniranjem i korupcijom. Malo gde se oseti povoljan vetar, pa opet krene nizbrdo. Ko ili šta se treba promeniti da bi ostao stalniji pozitivan polet? Trebaju li se promeniti samo oni kojima pripisujemo odgovornost za jad? Ili - ne bi li pojedinac morao uzeti zadatak da postane drugačiji nego što je sada onaj drugi, tako što usvoji više etičko-moral-ne norme?

Omladina bi mogla težiti solidnom obrazovanju, i obavljanju struke, što može pojedinca prožeti kvalitetom, a time i svešću koju on unosi u društvo - ne da bi se laktovima popeo više na lestvici uspeha, već to čini pravom sposobnošću koja je za bližnjega, i za istinsko zajed-ničko dobro, za dobrobit svih. Jedan čovek visoke etičnosti i morala, neće nikada stupiti u klan korupcije, već će svoj novac zaslužiti dobrim obavljanjem svoje profesije. On će takođe biti za prirodu i poštovaće život životinja, biljaka i minerala u spoznaji, da upravo životinje imaju finije osećaje i da često više opažaju nego nezgrapni čovek. Jedan čovek visoke etike zna da ratovi nisu slučaj već da prema okolnostima predstavljaju generacijski problem, jer ko veruje u reinkarnaciju, zna da se bitke održavaju na bojnim poljima koja opet čine magnete za one koji svoju ratničku žicu nisu preobrazili u mir. Rat suzbijati ratom znači - opet jednom započeti novi rat. To se ne odnosi samo na neku zemlju, već vredi i za pojedinca.

Bolesti ne dolaze slučajno. One stižu iz "retorte" u ovaj život donesenoga pogrešnog ponašanja, slabosti, grešaka, dakle iz grešnoga koje čovek u prethodnim inkarnacijama i u ovom opstanku ne razgradi, već hrani mislima, željama i postupcima i na taj način takoreći izaziva svoju sudbinu -bolest, nevolju, patnju i puno toga još.

Mnogi ljudi nisu dakle krotitelji zmija već hranitelji zmije sudbine. Mi hranimo svoju sudbinu uvek istovrsnom hranom koja dolazi iz naših osećaja, misli, govora i postupanja. Sve loše navike, nepristojnosti dakle, kao zagađenje okoline, genetska manipulacija, kloniranje, korupcija i mnogo toga još, dolaze iz sveta želja koji smo mi stvorili. Ili ti, Martine, veruješ da one dolaze od Boga? Ne postoji slučaj, ni "slučajna" nezaposlenost. Moramo uvek pitati: Šta je osnovno u nekoj situaciji? To se ne može jednostavno svaliti na preduzetnike i političare koji su konačno bili izabrani i od mnogih koji su izgubili posao, koji su dugo vremena posmatrali što se događa u privredi i politici i kako se tamo postupa sa odgovornošću.

Iz ovoga konglomerata čistoga ega izlaz može pronaći samo onaj pojedinac koji se opet udruži s istomišljenicima ne da bi uzvratio istim oružjem ili istim sredstvom vratio milo za drago, već da se posluži Besedom na Gori tako što shvati smisao ovoga učenja. Upravo u smislu Besede na Gori nalazi se i jedan trajan privredni sistem koji može praktikovati samo više etičko-moralno društvo.

Zbog toga bi ljudi trebali početi da se trude da izgrade više moralne vrednosti. Upravo su mladi ovde oslovljeni.

Mladić:

Mladi, dakle, imaju šansu za jedan bolji svet!

Gabi, smatram da to u principu nije uopšte tako komplikovano. Radi se uvek o tome ne pokazivali prstom na ljude oko sebe već se udariti u vlastita prsa i upitati se: Kako ja to želim i kako postupam? Meni postaje stvarno jasno koliko je Beseda na Gori značajna za viši razvoj čitavog čovečanstva, jer iz učenja Besede na Gori proizlaze, kako si ti rekla, etičko-moralne norme za jedno više društvo. A tamo gde se živi i radi prema Besedi na Gori, može se izgraditi i dobro funkcionišući privredni sistem. Već postoji čitava grupa ljudi koja to pokušava.

Beseda na Gori ne govori doduše o borilačkim sportovima koji se svode na samoodbranu. Usprkos tome, postavljam za sebe i za mnoge svoje prijatelje, pitanje:

Da li je borilački sport u kojem se uči samoodbrana, protivan Besede na Gori.

Da bi se težilo ka višim etieko-moralnim normama, postavlja se daljnje pitanje: Može li se braniti ili se moraju pružiti oba obraza?

Prorok:

Borilački sport u kojem pojedinac uči samoodbranu je jedna škakljiva stvar: Veruješ li da snaga leži samo u mišićima i u borbi, tj. u taktici kretanja?

Ko se sve više usmeri na Božje zapovesti i Besedu na Gori, taj zna da nema slučaja koji nas pogađaj. Pružiti oba obraza ne znači jednostavno se pomiriti s udarcem, jer je i Isus sluzi što Ga je udario, rekao po smislu: Ako nije pravo što sam rekao, tada to dokaži; ako je pak pravo, zašto me udaraš!

Isus se nije branio oružjem niti nekim posebnim načinom borbe. On je upotrijebio reč. Mi bismo sada mogli reći da to nije ništa koristilo, On je ipak morao na krst. Ali mi ne znamo da li je to koristilo onome kome je to rekao. Za Njegovu smrt na krstu nije se zauzimao jedan, već pobunjeno mnoštvo naroda. Put na krst i Isusovo razapinjanje bili su i jesu greh onih koji Ga tada nisu razumeli i koji Ga danas ne razumeju. Isus je nevin trpeo da bi krivcima doneo iskru slobode, iskru Otkupljenja. Mi ljudi nismo svi bez mane. Stoga ne bismo trebali bacati kamenje na naše bližnje, već naoružati sebe snagom večnoga Duha i sa poverenjem se predati Onome koji nas jedini zna zaštititi, Hristu u nama, jer On zna što je dobro za našu dušu.

Ako vi mladi usvojite neku borilačku veštinu, i ako ste na putu k višim etičko-moralnim vrednostima, tada pokušajte da je ne upotrebite kako biste "neprijatelja" porazili, već mu se suprotstavite s jedne strane snagom reči, s druge dobro istreniranim telom - ne da bi mu pričinili bol, već da bi mu pokazali granice makar i zahvatom koji međutim drugoga neće ozlediti niti mu naneti telesnu bol. Držati ruke, odbijati telo, ne znači odrezati uvo mačem, kako je to Petar učinio jednom vojniku.

Iz ovoga razabiramo da u čitavom Božjem Zakonu ne postoji ne, već pomoć, da iz toga spoznamo i razumemo ono što nam donesu grešna naprezanja snage i budalaštine ega. To dakle ne znači "Ne čini to", već "Pitaj se, što sa tim nameravaš i što konačno imaš od toga za svoj daljnji zemaljski život". Duh Božji dao nam je zapovedi, a ne zabrane.

Mladić:

.Gabi, dani bi bili tako lepi kada bismo ih mi ljudi koristili prema Božjim zapovestima da bismo čuvali mir jedni s drugima! Opažam kod sebe samoga, da ima dana koji proteknu harmonično; ali tada u moje misli dođe nešto što je rušilačko i nije dobro.

Ako imam poštovanje za lepo na ovoj Zemlji, za biljke, životinje, drveće, ali i za ugodno, za sunce, svezi vazduh, tada se često pitam: odakle dolazi sve to? Da li nam je to poklonjeno da bismo savladali ponekad prilično bolnu školu života? Priroda je tako lepa i po sebi miroljubiva. Loše je da je mi kao ljudi toliko razaramo. Tada me to još više prestraši, kada ponekad u sebi otkrijem tako prostačke, rušilačke sklonosti. Odakle to dolazi?

Prorok:

Ti osećaš vrlo profinjeno ako kažeš da u našem životu postoje lepi i tu i tamo nelepi dani. To je taj "gore" i "dole" koje u našem životu protiče poput talasa.

Životni talas koji nas u određene dane uzdigne daje nam da spoznamo da je naš zemaljski život Icp i stalan, ako svoje niske sklonosti na dnu talasa - kako si već rekao, svoje rušilačke sklonosti suzbijemo, ne u borbi s našim bližnjim, nego sa samima sobom u pitajući se: Odakle dolaze ove doline valova?

Površno moglo bi se reći: One leže u genima, kod jednoga više kod drugoga manje. Ako bi se ova tvrdnja pobliže analizirala tada bi se uvek pojavilo pitanje: Ko ih je stavio unutra. Kada bismo prošli unazad celu ljudsku istoriju, pred nama bi još uvek stajalo pitanje: Ko je to rušilačko, loše, položio u gene? U ovoj analizi koju ne bismo trebali odložiti s "Božjim tajnama" - jer Bog nema tajni, samo smo Mu ih mi pripisali, - došli bismo do inkarnacije, do toga što smo prouzrokovali u prethodnim egzistencijama i kao čovek ili duša u mestima čišćenja nis mo uklonili. Neočišćeno, dakle rušilačke, vlastoljubive, loše i opake sklonosti koje smo doneli sa sobom i koje preko gena obeležavaju naše novo telo, mogu izbiti u ovome zemaljskom životu delimično ili potpuno.

Ko je dakle tanan u osećajima taj može otkriti sebe.

Upravo proleće, razvijanje biljaka, cvetanje drveća, živahnost životinja, tople sunčeve zrake i sveži vetar približavaju nam život. Predstavi sebi da je zemlja pusta i kamenita, poput pustinje, bez divnih potoka i vodopada, bez mora, reka i jezera, bez biljaka, životinja i drveća - kakav bi to bio život ? Koliko oskudna i kamenita bi bila planeta, takvi bi bili i ljudi. Ali nije tako - ili trebalo bi tačnije reći: nije još. Nemaju li već mnogi ljudi takoreći oskudnu i okamenjenu svest, poput puste pustinje? Mnogi su opsednuti razaranjem lepoga što je Bog poklonio Svojoj ljudskoj deci: divnu Zemlju sa svim njenim životnim oblicima, zaista jedan safir u materijalnom kosmosu. Lepota Zemlje pripada našem životu. Ako nismo u stanju živeti, tada uništavamo sve što je na i u Zemlji

- i konačno sebe same. Čovečanstvo je na ovom putu. Ono samo sebe iskorenjuje jer sve truje i razara, uključujući zaštitni omotač Zemlje - atmosferu.

Kad bismo uistinu verovali u Boga a ne bismo samo govorili o tome da verujemo, tada bi nam bilo jasno da je Bog nama, svojoj ljudskoj deci, poklonio jedan predivan safir, Zemlju, kako bismo u svim detaljima prepoznali Njegovu ljubav i Njegovu svetu vladavinu u svesti da nismo samo naslednici ove predivne Zemlje, sa svim što živi u i na njoj, nego i nasljednici večne domovine, koja je beskrajno mnogo lepša od safira, Zemlje s njenim biljkama, životinjama, drvećem, vazduhom, vodama i saz-vežđima.

Bez svega toga ljudski život ne bio moguć. Kad bismo spoznali, da nas posle fizičke smrti jedna daleko veća svetlost vodi u večno svetio, u apsolutni izvor večnoga bitka, Hrist u našoj duši, tada ne bi samo govorili da verujemo u Boga, -tada bismo i činili što Bog želi.

Ko se jednom potrudi da analizira šta Bog želi, taj uči u dubini reči Besede na Gori, prepoznati pravi život, ali isto tako da se u Besedi na Gori nalazi "privredno čudo" koje se ne može nadmašiti, koje se ne može ukinuti, koje ne poznaje nezaposlenost, nego da je za-jedništvo i jedinstvo samo evolucija u porodicama, u zajedničkom životu, u društvu, u privredi. Ono što sam upravo nazvala "privrednim čudom" je prahrišćanski privredni sistem koji, ukratko bazira na ostvarivanju principa Isusove Besede na Gori, u kojoj se ne radi sa koristoljubivim težnjama i s egosnagama pojedinca, kako je detaljno izneseno u izdanju br. 4 "Proroka".

Ti Martine i vi mladi ste, kako i reč kaže, mladi. Ako želite, uzmite sebi vremena i dokučite dubinu reči Besede na Gori, a ne samo da doslovno čitate, tada ćete spoznati da je upravo Beseda na Gori praktično upustvo za viši život na Zemlji.

Mnogi ljudi, upravo nosioci dužnosti institucija crkve, odbacuju Besedu na Gori kao utopiju, kao jedan oblik života koji nije za Zemlju. Posmatrajmo tačno, on je za Zemlju, ali ne za ovo sadašnje društvo, dakle ne za ovaj svet s njegovom vlastoljubivošću, s njegovom ratobornošću, s njegovim izrabljivanjima, s njegovim super-bogatima i s njegovim najsiromašnijima od siromašnih.

Beseda na Gori nas uči u svim detaljima ono, što i naša država Savezna Republika Nemačka postulira u svome ustavu. Kada bi država izvršavala svoj vlastiti ustav, tada bi se i naša zemlja približila za nekoliko koraka Besedi na Gori.

Universelles Leben, Postfach 5643, D-97006 Würzburg, Deutschland
Tel. (+49) 931 / 3903-0, Fax: (+49) 0931 / 3903-233
e-mail: info@universelles-leben.org, Internet: http://www.universelles-leben.de/
Račun za priloge : Sparkasse Mainfranken Würzburg, Kto.-Nr. 11957, BLZ 790 500 00

Kontakt u Srbiji :

Univerzalni Život, ul. Vojvode Šupljikca 6 Beograd, Srbija
Tel. 025/ 421-462 i 064/044-18-02, direktno preko sajta
e-mail : kontakt@univerzalni-zivot.org
Internet : www.univerzalni-zivot.org ,
Račun za priloge : Prahrišćanska zajednica Univerzalni život,
žiro račun br : 355-1049562-62 , Vojvođanska banka

"Ubijanje životinja je smrt ljudi "