• Homepage
• Mi o sebi
• Proroštvo
  • Zašto govori Bog?
  • Proročica
  • Brošure Prorok
  • Poruka Stvoritelja
  • Ovo je Moja Reč
  • Onda i sada
• Susreti
• AkcijaAkcija
• Linkovi
• Download
• Ostali jezici
• Kontakt
• Katalog knjiga
• Besplatne informacije

Izdavač DAS WORT GmbH
Univerzalni Duh
Život u Duhu Božjem

 

Ovo je
Moja Reč
A i Ω

Jevanđelje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

54. POGLAVLJE

Saslušavanje slepog od rođenja -
Učenici kao Hristovo duhovno telo

 

Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmičkom postojanju
sve je u svemu sadržano i jednako važno (17-24)

1. Onoga koji pre beše slep odvedoše farisejima. A beše sabat kad Isus zameša glinu i otvori oči njegove.

2. Onda ga i fariseji upitaše kako primi svetlost očinju. A on im reče: "Premaza mi oči blatom, umih se i progledah."

3. Neki od fariseja rekoše: "Taj čovek nije od Boga jer se ne drži sabata." Drugi opet rekoše: "Kako može grešan čovek takva čudesa činiti?" I bi nesloga među njima.

4. Onda opet rekoše slepome: "Šta veliš ti o Onome koji otvori oči tvoje?" On reče: "Prorok je."

5. Ali Jevreji ne verovahu da on beše slep i da je progledao, i pozvaše onda i roditelje njegove.

6. I ispitivaše i njih govoreći: "Je li ovo sin vaš za koga kažete da se rodi slep? Kako dakle sada vidi?" Roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: "Znamo da je ovo sin naš i da se rodi slep; a kako sada vidi, ne znamo; i ko mu oči otvori, ni to ne znamo. On je dovoljno star, pitajte njega, neka sam kaže za sebe."

7. Ovo rekoše roditelji njegovi jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji već bejahu dogovorili da svaki koji Ga prizna za Hrista bude izbačen iz sinagoge. Zato rekoše roditelji njegovi: "Punoletan je, pitajte njega samog."

8. Onda opet pozvaše onoga čoveka koji beše slep i rekoše mu: "Odaj čast Bogu: mi znamo da je taj čovek grešnik." On odgovori i reče: "Je li grešnik ili ne, ja ne znam; ali jedno znam, da bejah slep a sada sam videći."

9. Onda ga ponovo upitaše: "Šta ti učini? Kako otvori oči tvoje?" On im odgovori: "Ja vam već kazah, ali vi ne čuste. Šta opet hoćete da čujete? Da nećete i vi da postanete učenici Njegovi?"

10. Oni ga izgrdiše i rekoše: "Ti si Njegov učenik, a mi smo učenici Mojsijevi. Mi znamo da je Bog govorio sa Mojsijem. A odakle je ovaj, ne znamo."

11. Čovek odgovori i reče im: "Eto, to i jeste čudo, da vi ne znate otkuda je On, a On ipak otvori oči moje. A znamo da Bog ne sluša grešnike.

12. Nego ko se Boga boji i Njegovu volju vrši, toga Bog sluša. Otkada je sveta još se nije čulo da neko slepom od rođenja oči otvori. Kad čovek ovaj ne bi bio od Boga, on ne bi mogao ništa učiniti."

13. Odgovoriše mu i rekoše: "Ti si se rodio sav u gresima, a nas hoćeš da učiš?" I isteraše ga napolje.

14. Ču Isus da ga isteraše; i kad ga nađe, reče mu: "Veruješ li ti u Sina Božjeg?" On odgovori i reče: "Gospode, koji je to, da verujem u Njega?"

15. Isus mu reče: "Dvaput si ga video, i On je ovaj koji sa tobom govori." A on reče: "Gospode, verujem." I pokloni Mu se.

16. A Isus reče: "Radi suda Ja dođoh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe." I čuše ovo neki od fariseja koji behu kraj Njega i rekoše Mu: "Pa zar smo i mi slepi?" (Pogl. 54, 1-16)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Shvatite smisao onoga što je napisano - i spoznaćete da su duhovno slepi i njihove slepe vođe u svim vremenima reagovali slepo. I u današnjem vremenu (1989) reaguju ti duhovno slepi i njihove slepe vođe kao i u vreme Mog života na Zemlji - slepo.

Oni ne poznaju istinu i zato ne mogu da primenjuju ni Božje zakone.

Ko pak poznaje Božje zakone jer živi u istini, on vidi i može mnogo toga iz istine da čini. A ko je duhovno slep jer dopušta da ga zaslepi ovaj svet i stoga živi u grehu, taj osuđuje, odbacuje i okrivljuje za zlo one koji iz istine govore i delaju.

"Radi suda Ja dođoh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe" znači: Ja Sam došao u svet da bi se pravednost Božja otkrila kroz ostvarivanje večnog Zakona. Ko u svom zemaljskom telu ne ispunjava pravednost Božju, taj se prepušta sopstvenom sudu i biva sam svoj sudija - jer on žanje ono što je posejao.

Hrist pokazuje ljudima put ka Bogu jer On je njihov Spasitelj. Oni voljni, koji se trude da žive Božje zakone, videće život, jer sve se odvija u duši čovekovoj. Iz duše teku svetlost i senka - ono što je sama sebi natovarila. Ko rastvara senke preko Mene, Spasitelja, na njemu će blagoslov postati očigledan, i ko se izvoru božanstvenosti približi, njemu ništa neće ostati skriveno.

Oni pak koji veruju da vide jer poučavaju jevanđelju, slepci su jer ne žive po njemu. Oni drže velike besede i govore o Božjem Zakonu i o delovanju Mojsijevom. No oni u stvari ne poznaju ni Zakon Božji ni zapovesti Božje preko Mojsija: Ko o Bogu samo govori, taj nije u Bogu i stoga je duhovno slep. Onaj koji vidi, ispunjen je Bogom jer on živi u Bogu.

17. Isus dođe na jedno mesto gde rastijaše sedam palmi i okupivši oko Sebe učenike Svoje, svakome od njih dade po jedan broj i jedno ime za koje znaše samo onaj koji ih primi. I reče im: "Stojte kao stubovi u kući Božjoj i izvršavajte zapovesti prema brojevima koje primiste."

18. I oni se postaviše oko Njega gradeći četvorougao i zbrajahu brojke, ali im ne polažaše za rukom. I rekoše: "Gospode, mi to ne umemo." A Isus reče:"Nek onaj koji je najveći između vas bude jednak onom najmanjem, i znak prvoga da bude jednak znaku poslednjega."

19. I oni učiniše tako i gle, u svakom pogledu beše jedinstvo, a ipak svako imaše različit broj, i jedna strana beše kao i druga, i gornja beše kao donja, i unutrašnja beše kao spoljašnja. I reče Gospod: "Dosta je. Takva je dakle kuća mudroga graditelja. Četvorougaona i savršena. Mnogo je soba u njoj, ali je samo jedna kuća.

20. Posmatrajte opet telo čovekovo koje je hram Duha. Jer telo je jedno sa glavom, i sve je to jedno telo. I ono ima udove mnoge, ali svi zajedno jedno su telo, i svime vlada i upravlja Duh. Tako je i u Carstvu Božjem.

21. I glava ne govori grudima: ne trebaš mi, niti desna govori levoj ruci ne trebaš mi, niti levo stopalo desnome ne trebaš mi; nit govore oči ušima ne trebamo vas, niti usta nosu ne trebaš mi. Jer Bog svaki ud postavi onde gde je to najbolje.

22. Ako bi glava bila celina, gde bi bile grudi? Ako bi utroba bila najvažnija, gde bi bila stopala? Štaviše, ove udove koje neki smatraju manje vrednim poštovanja, opremi Bog najvećom čašću.

23. A delovi koje neki smatraju nelepim, njima je utolio više ljupkosti dato, da bi se jedni za druge brinuli; tako, pate svi udovi ako samo i jedan od njih pati, i ako se jedan od udova poštuje, raduju se tome svi drugi udovi.

24. A vi ste Moje telo; i svako od vas jedan je naročiti deo Mene, i svakom od vas dajem mesto koje mu odgovara, jednu glavu iznad svih i jedno srce kao središte svih, da nigde praznine nema, da kao i vaša tela, vaše duše i duh vaš, i vi slavite Sve-Oca kroz Duha Svetoga, koji deluje u svima i kroz sve." (Pogl. 54, 17-24)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Kao Isus iz Nazareta, kao otelovljeni Hrist Božji, pozivao Sam se uvek na čitav večni Zakon, jer: sve je sadržano u svemu - najmanje u velikoj celini, a velika celina kao esencija u najmanjem. Kad mudrac govori o jednom aspektu života, onda on i u aspektu vidi celinu, dakle sve zakone života.

Sedam palmi simbolizuju sedam osnovnih snaga Božjih, od Reda do Milosrđa. U jednoj osnovnoj snazi aktivne su sve druge osnovne snage. To je velika celina, Svezakon Bog, u kome je sve u svemu sadržano. Bilo broj, bilo ime - sve je u svemu sadržano.

Ponavljam: U najvećem je najmanje koje živi i deluje u ciklusu evolucije, i u prvim koracima evolucije već je sadržano ono veliko, potpuno zrelo.

Dakle, kao što je svaki organ i svaki i najmanji element tela od značaja, tako je i u Carstvu Božjem i ono najmanje od značaja, jer ono sadrži sve aspekte beskonačnosti. U kosmičkom postojanju nema ničeg što ne bi imalo značaja, zato što ono veliko kao sveobuhvatni Zakon postoji i u najmanjem, a to najmanje, koje se razvija ka velikome, ka potpuno razvijenom božanskom Zakonu, već jeste u ovom velikom, sveobuhvatnom aktivnom Zakonu.

Ko oslovi ono najmanje, koje je u procesu evolucije na putu ka velikome, on time istovremeno oslovljava ono veliko, potpuno razvijen Zakon, Boga. Na ovaj čudesan, apsolutno savršen način stvorena je kuća univerzalnog graditelja: beskonačnost. Zato i ne postoje ni gore ni dole, ni pozadi ni spreda, ni desno ni levo, ni siromaštvo ni blagostanje, ni malo i beznačajno niti veliko koje se izdiže iznad svega.

Bog je jednakost, sloboda i jedinstvo. U večnom postojanju nema ni gospodara ni slugu. Sva bića Svetlosti braća su i sestre, deca jednog Oca, koji je jedini gospodar života, Stvoritelj Neba i Zemlje.

 

| Homepage | Sadržaj knjige | Katalog knjiga | Naruči knjigu | Idi na vrh |
Mi o sebi | Proroštvo | Susreti | Akcija | Linkovi | Radio emisije | Download | Ostali jezici | Kontakt | Katalog knjiga | Besplatne informacije

©Verlag DAS WORT, 97828 Marktheidenfeld/Altfeld, Germany
Alle Rechte der Verbreitung und des auszugsweisen Nachdruckes sind vorbehalten.